ЈЕДАН богослов је писао: „Највеће лукавство демона се састоји у томе што може да убеди многе у то да не постоји.“ /…/
Браћо и сестре! Ако зажмуримо на нашег најљућег непријате-ља, испоставиће се да смо пред њим беспомоћни и ненаоружани. Као што се лисица претвара да је мртва, да би се затим неочекивано бацила на своју жртву тако се и демон стара да заборавимо на његово постојање, да заборавимо на то да је ова мрачна сила близу нас, како би нас изнена-да напала, затекла неспремне, пара-лизовала нашу душу, дочепала је се својим страшним зубима./…/
Као што људи после бродолома, оставши на мору и без воде за пиће, пију слану, надајући се да ће утолити жеђ која их мучи, али је она само још више распаљује, тако нам и гре-си и страсти доносе непрекидно страдање и тешкоће, тескобу духа, и истовре-мено нас привлаче некаквом страшном, хипнотичком, сатанском силом.
Свако зна и за постојање друге пројаве сатанског деловања. То су богохулне, одвратне, светогрдне помисли које нам „саме од себе“ падају на памет. То нам, уствари, ђаво, пролећући поред нас, убацује у наш ум такве гнусне слике и предлоге.
Чак постоје места која као да су заражена неком духовном губом. Постоје куће у којима је посебно тешко, као да нам неко притиска душу и чини нам се да је овде почињен неки злочин… И насупрот томе, нека места делују умирују-ће на човекову душу. И то је, такође, пројава дејства мрачних (демонских), односно светлих (ангелских) сила.
Браћо и сестре!… Данас у Америци званично постоји организација која се зове „црква сатане“. Свети Василије Велики је говорио: „Демон је лопов, он нема ништа своје, он само покушава да нам украде оно што нам припада.“ На небу Анђели певају Богу, на земљи се служи Евхаристија, а у пакленој дубини се одвија „црна литургија“, „црна миса“ и управо одломци из ове „црне мисе“ улазе у клетве и магијске формуле. У ритуалима „цркве сатане“ постоји причешћивање крвљу из људских лобања; притом се лобање сваки пут мењају. А неки обреди су толико бестидни и гнусни да просто не могу о томе да говорим на проповеди.
Друге појаве сатанских сила су хиндуистичке религије, које се, нажалост, шире по читавом свету. Шта је то хиндуизам? То је религија која фактички укида разлику измећу добра и зла.
У нарочито популарној грани хиндуизма – јоги, користе се такозване мантре – кратке изреке које човек мора да понавља као молитву. Мећу њима су и такве као што су: „Ја сам апсолут, бог, око мене се окрећу хиљаде светова.“ Као да чујемо речи самог сатане који је хтео да постане Бог!
Шест је добродетељи којих се демони највише боје:
1. УЗДРЖАВАЊЕ ОД ХРАНЕ,
2. УЗДРЖАВАЊЕ ОД ВОДЕ,
3. МОЛИТВА ИСУСОВА,
4. ИЗОБРАЖЕЊЕ КРСТА – ТЈ.КАД СЕ НЕКО ПРАВИЛНО ОСЕЊУЈЕ КРСНИМ ЗНАМЕЊЕМ,
5. ЧЕСТО ПРИЧЕШЋИВАЊЕ ПРЕЧИСТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ – УКОЛИКО СЕ ПРИЧЕШЋУЈЕ ДОСТОЈАН.
6. НЕСУМЊИВА НАДА У БОГА. Од овога нема страшнијег оружја против демона.
(Св. Пajсиje Величковски)
Друга сатанистичка појава, рас-прострањена у наше време, јесте спи-ритизам, такозвано призивање душа умрлих, у ствари – општење са мрачним духовима пакла./…/
Па и сувишна вера у своје предо-сећаје или вера у снове може човека да доведе буквално до опседнутости.
Црква такође забрањује лечење бајањем код гатара, чак и ако би у њиховим кућама биле иконе и они изговарали молитве. Јер, као што сам већ рекао, неколико речи из црне мисе, неколико речи бајања могу молитву да претворе у бајање: исто као што неколико капљица отрова може сав мед да претвори у отров!
Такође се забрањује ношење амајлија против болести, јер је наша нада и заштита – Крст Христов!/…/
Браћо и сестре! Још једном понављам да се православним Хришћанима забрању-је да се лече хипнозом, јер је хипноза на-силни упад туђе воље у нашу свест./…/
…На хипнотичким сеансама људи под утицајем хипнозе чине чудне, апсурдне и срамне радње, и човек који тако лако своју вољу препушта хипнотизеру касније ће бити пријемчив и за свакакве сатанске су-гестије, биће играчка у рукама злочинаца.
Хришћанима је такође забрањено и ле-чење такозваном „биоенергијом“, примен-ом „биопоља“. Ко су ови самозвани „исце-литељи“? Каквом силом они делују? Да ли су они можда свети људи, пуни благодати? Не! Већина њих уопште не иде у цркву, не причешћује се, не исповеда се. Многи од њих нису Хришћани и воде потпуно свето-вни, а понекад и порочан начин живота. Каквом онда силом они исцељују?/…/
Ђаво беше човекоубица од почетка (Јн. 8,44) – и то је Христос показао када је допустио демонима да уђу у стадо свиња, које су они читаво утопили у мору, како би ти знао да би они и људе тако погубили, ако би им Бог то допустио. Ако се ђаво без допуштења Божијег не усуђује да уђе чак ни у стадо свиња, онда се тим пре неће усудити да уђе у људске душе. Ово се допушта ради кажњавања, или ради испитивања, или ради уразумљења. И у Јуду је сатана ушао тек онда када је он био одлучен од свештеног стада. Ђавола треба побеђивати незлобивошћу и дуготрпљењем, и надом на истинског Бога, јер ђаво често греши против Бога, усуђујући се да се издаје за кнеза овога света. (свети Joван Златоусти)
Ове чудне „сеансе исцељивања“ као да наказно копирају чуда Христа и светих људи. Још је Василије Велики говорио: „Демон је мајмун Бога,“ јер демон поку-шава наказно (он другачије ни не може) да понавља и уједно да изнутра исмеје оно што су чинили Свети. И они који иду код такозваних исцелитеља остају „дужници“ мрачних сила које ће у своје време тражи-ти од њих да им врате овај дуг.
Браћо и сестре! Какво оружје ми имамо против демона? То је пре свега, као што је Господ рекао, пост и молитва, нарочито молитва Исусова, јер је у Јеванђељу речено: Именом Мојим изгониће ђаволе (Мк. 16,17); затим речи псалма: Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побјећи ће од лица Његова који мрзе на Њ (Пс. 68, 1).
Када је неки старац упитао демона чега се он највише боји, овај је под дејством благодати, био принуђен да призна да се боји речи псалама. Затим демон рече: „Бојим се онога што носите на грудима и онога што једете“ – односно бојим се Крста и бојим се Св. Причешћа.
Да нама не би завладале мрачне силе треба своју душу да чистимо од грехова честом исповешћу. Старац јеросхимонах Иларион Оптински који је истеривао зле духове из људи који су долазили код њега пре свега је захтевао потпуну исповест, почевши од шесте године.
Демон је горди дух и због тога се он највише боји смирења. Антоније Велики је имао ученика Павла Простог који је код њега дошао већ као старац, али је својим дубоким смирењем и свецелим послушањем постигао да су демони дрхтали пред њим – старим по годинама, али по монаштву младим подвижником. И због тога је преподобни Антоније оне које су опседали најљући демони слао свом ученику говорећи: „Демони се истерују вером, а демонски кнезови – смирењем.“
Демони нас искушавају или сами, или против нас нахушкавају људе који се не боје Господа, као што је и наш Господ био искушаван преко фарисеја.(св. Максим Исповедник)
Дакле, сви духови који насељавају земљу, деле се на две врсте: на оне који су од Бога, и на оне који су од ђавола. (преподобни авва Јустин Ћелијски)
Нечисти духови познају наше мисли на основу спољашњих чулних обележја кроз која се оне показују, то јест на основу наших речи и дела. (свети Joван Касиjaн)
Човек избегава гнев Господњи непрестано пазећи на срце у молитви и усрдно се трудећи да буде у својој неприступној унутрашњој одаји. (свети Joван Карпатски)
„Ја сам, Хришћани моји, читао и о свештеницима и о безбожним људима, о атеистима и јеретицима; истраживао сам дубине мудрости. Све вере су лажне, све су превара: све су од сатане…Само вера побожних и Православних Хришћана је света и добра..” (Свети Козма Етолски)
Браћо и сестре! Чему нас учи данашње Јеванђеље? Оно нам подиже крајичак завесе над будућим животом, показује каква несрећна жртва може да буде душа која је потпала под власт ђавола још овде, у овом животу. А грешнике ће демон мучити и после смрти. Страшна су мучења демонска, страшан је пакао – она огромна провалија, препуна змија, у коју ће човек бити бачен./…/
Браћо и сестре! Зато вас упозоравам на грехове као што су гатање и спиритизам. Чак и ако гатате шале ради, не придајући томе значај као што неки гатају гледајући у шољу, ипак отварате своју душу, као врата своје куће, мрачним силама.
У Апокалипси је написано да ће из Небеског Јерусалима бити истерани убице и прељубочинци, чаробњаци, врачари и идолослужитељи, да је њихов удео у језеру, које гори од огња и сумпора, а чега се боји и сам сатана (Апок.21,8).
