Згрчен човек не гледа у небо него у земљу. Беше тако у оно време једна жена згрчена. Осамнаест пуних година глава њена беше спојена с коленима њеним, те могаше гледати само прашину земну, и црве у прашини, и удисати прашину и сваки смрад од земље. Сажали се на њу Христос и викну јој: Жено опроштена си од болести своје и метну на њу руке и одмах се исправи и слављаше Бога (Лк. 13, 2).
Господе, име Твоје је Сила, укрепи нас све који смо изнемогли и који падамо.
Модерно тумачење: Од свих континената на овоме свету Европа највише представља згрчену жену. Од како се верске старешине европске, без знања и воље народа европских оделише од праве цркве Христове, која је на Истоку, од тада се европско човечанство почело све више згрчавати и главу к земљи спуштати. Двадесети век је најболеснији век у животу европског човечанства. Јер у том веку глава тог човечанства спустила се тако ниско да се спојила с коленима. Отуда је пред очима тога човечанства само земља, и црви земаљски, и пред носом његовим смрадови земни. Говорити му о небу, то значи говорити му о оном што оно не може да види, јер је цело биће његово згрчено тако да може својим чулима да осети само оно што је доле, што је од земље, што је ниже од човека. Под тим углом згрчене жене мора се посматрати и ценити сав живот Европе за многа минула столећа. Под тим углом светлости коју види згрчена жена гледајући у земљу, развијала се наука, уметност економија, политика и сав живот људски, приватни и друштвени, и опште човечански.
Ослушните пажљиво, драги моји, речи светог пророка Божијег Исаије, ослушните и замислите се над откровењем овог старозаветног богослова. Не говори ли о нама, о нашем времену пророк који је живео 759 година пре Рођења Христова?
„Земља је до краја опустошена и потпуно разграбљена… Сетна је, тужна земља, поклекла је, тужна васељена; поклекле су земље које су се узвисиле над народом. И земљу су оскрнавили они који на њој живе, јер су преступили закон, изменили устав, нарушили вечни завет. Због тога проклетство једе земљу и трпе казну они који живе на њој; због тога су спржени становници земље, и мало је остало људи… злотвор злотвори, и злотвор злотвори злотворски… Земља је скрушена, земља се распада, земља је силно потресена, тетура се земља, као пијаница, и клати се… и безакоње њено се вуче по њој; она ће пасти и више устати неће“ (Ис. 24, 3-6, 16, 19-20)…. И наша мајчица-хранитељица земља већ рађа само трња и вукове, од злобе оних који живе на њој. И небо, које је некада даровало људима светлу кишу живота и плодоносну росу, сеје на нашу главу хемисјку, отровну влагу, и ветар Чернобила пече свет својим смртоносним дахом. И пировање зла, лукавства и непријатељства иде по земљи.
… И нема молитве која би залила тај пожар зла, нема духовне силе која би зауставила надолазећу погибију.
(архимандрит Јован Крестјанкин)
Гледала се само земља, и објашњавало се све земљом. Видела се само земља, и борило се само за земљу. Чула се само земља и сва наука људска управљала се према шуштању влажне земље. Осећао се само мирис трулежи земаљске, и тај мирис је, потпуно надвладао све благоухане мирисе небесне. Разум људски предао се испитивању онога што је око видело и ухо чуло и нос мирисао, тј. предао се земљи и само земљи, јер је то био разум згрчене жене. Стотине апарата изумео је ум згрчене жене да испита земљу и оно што је у земљи. И испитао је све биље и корење и црве велике и мале и најмање, и црве видљиве и невидљиве. Згрчена жена наоружала је своје очи са микроскопима и ситним наочарима да види баш сав црвињак земаљски. И све је видела, и све сазнала и небу и земљи објавила да и не постоји ништа осим црви, великих и малих, видљивих и невидљивих, мислећих и немислећих, и да је човек само један црв међу црвима и над црвима, управо један надцрв. Дотле је могла да види згрчена жена и не више. Да би више видела, морала би бити усправљена, са главом дигнутом к небу и са умом усправљеним у виши свет. А тај виши свет није црвињак него вишњи Јерусалим, свјетоносно и лучезарно војинство Господње, састављена од прекрасне јерархије небесне од серафима и херувима и начала и власти, господства и силе, и архангела и ангела, и од безбројних и безбројних праведника и богоугодника. Сав тај вишњи Јерусалим, сав тај духовни свет изнад човека, згрчена жена не може да види. Она види само оно што је ниже од ње; никако оно што је више од ње. Због тога све што је мислила и сазда ла за последњих неколико векова смислила је и саздала на песку, на прашини на земљи и блату, што може да види и осети испод себе. Ко посматра у тој светлости развој европског човечанства од поделе цркве тај ће све разуме ти. Као што рибар из блатњаве реке мирише на блато, тако и сва култура европска, са науком њеном и философијом и уметношћу и религијом и васцелом културом – сва мирише на блато, на прашину; што згрчена жена једино може да види, Христос је једини лекар од згрчености.
/…/Ми у својој заведености и опијености заборављамо Бога, заборав-љамо небо, заборављамо вечност. На тој основи потпуног уроњености људи у плотски живот разраста се свепрождирући разврат.
Новорођенчад, зачета у безакоњу, појављују се на свет болесна, од рођења опседнута духом злобе, и често она лукавством надмашују одрасле. Дечаци, не знајући за детиње простодушје, играју се одраслих, у слуђујућим хемијским смесама траже необичне визије и осећања, често налазећи смрт. Младићи и девојке, немајући ни самог појма о невиности и чистоћи, тону у блато такве прљавштине, о којој је помислити страшно и о којој је срамно глаголати. Наркотичка опијеност за многе постаје једини реални живот. А грохот демонске галаме који се пробија до наших куће из телевизијских екрана, оглушио је, оглупио и одивљачио све, и старе и младе, увукао је све у вртлог адског круга, поробљавајући душе насиљем.
И ми, не размишљајући, а значи, добровољно, пуштамо у своје куће телевизијске врачеве сваке врсте и учимо се од њих – како брже и поузданије неповратно пугубити душу. Ланци, сковани у тами издајништва, превара, стихијне гордости, лажи и уображености све чвршће окивају наша срца, везују наш ум, наше руке, сво наше биће. И ми постајемо неспособни ни за какво добро. И светли Анђео Чувар стоји поодмакнут, и оплакује срца наша, која су постала игралишта за бесове.
Норма живота постаје – да газиш по лешевима које си сам задавио, да чупаш комаде из туђих уста и да пљујеш на сваки завет. А враг који је посејао страшни коров злобе и гордост уображеног разума, он – човекоубица исконски, лажљивац и отац лажи – наслађује се плодовима дела својих. Он је надвладао људе. И данас се не ради толико о томе да Бога одбацују, колико о томе да је Он потиснут из човековог срца различитим пристрасностима и свакодневним бригама. Бог је, просто, заборављен./…/
Ај браћо моја, зар ви сви то не видите? Зар ви сви нисте осетили мрак и злочин антихришћанске Европе на својим леђима? Хоћете ли уз Европу или уз Христа? Уз смрт или уз Живот? Питате се. Разведрите се. Одлучите се. Смрт или живот. То двоје ставио је некад Мојсеј пред свој народ. И ми стављамо пред вас. Знајте; Европа је смрт, Христос је живот. Изаберите живот да живи будете на век. Амин
(свети владика Николај Жички)
Узрок згрчености Европе јесте у гажењу закона Божијег нарочито у непоштовању родитеља својих. Ништа Бог не кажњава тако страшно као грех деце према родитељи ма својим, јер то је грех према родитељу небесном. Зато је Господ од почетка благословио оне који поштују родитеље своје, свога оца и своју мајку, као символ самога Бога, а проклео оне који се ругају оцу своме, као што је био случај са Хамом, сином Нојевим, који се наруга оцу своме Ноју. Поштуј оца својега и матер твоју, то је средина, срце свих заповести Божјих. Ко поштује земаљског родитеља свога, таj поштује и свог родитеља небеснога. На овој нижој школи заснива се и она виша школа. Ко не поштује оца и мајку које види, како ће поштовати Бога Оца кога не види?
Почетак све згрчености европске јесте непоштовање родитеља ни телесних ни духовних. Од тада почиње расти грба на леђима њеним као у камиле, и од тада глава њена сљубљена са коленима њеним. Зато не види ништа што је небесно и не разуме ништа што је божанско. Она види и разуме само оно што је црв и црвињак.
Пазите се, браћо, и научите поштовати родитеље своје. То је сва заповест Божија, стожер свих осталих заповести Божијих. Поштуј оца свога и матер своју да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи. А ми још у смислу Јеванђеља додајемо – и да наследиш царство Оца свог не бесног, коме нема краја. Амин.
