Не предавати се непријатељу основно је правило за војника у борби. Војсковођ унапред упозорава, да се сваки војник чува замки непријатељских, да не би био преварен и заробљен… Не предавати се непријатељу основно је правило и за Христовог војника у борби са злим духом овога света. И Христос као наш Цар и Војсковођ у овој борби предочава нам све и упозорава нас на све. Ето вам казах унапред (Мат. 24, 25; Јов. 14, 29), говори Он Својим ученицима. Опасност је велика, а непријатељ човечјег рода страшнији је и лукавији од сваког другог могућег непријатеља. То Господ изражава на другом једном месту: ево вас иште Сатана, да би вас чинио као пшеницу (Лк. 22, 31). Сатана непрестано иште људе, још од онога дана када је преварио првога човека – још од онога дана он полаже право на људски род и отима га од Бога као своје. Свим могућим обманама он привлачи Христове војнике к себи, замамљујући их лажним обећањима и показујући им своја богатства… Предочивши својим следбеницима све обмане и оружја ђаволска, Господ Исус упутио их је и примером и речима, како да се одупиру свему и каквим оружјем да се боре.
Јер ако опростите људима сагрјешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрјешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрјешења ваша.
(Mт. 6,14-15)
Пре свега сам Он, Христос, главно је оружје нас, Његових следбеника. Његово присуство с нама и Његова сила у нама главно је наше оружје. Његове последње речи, које су записане у Јеванђељу, гласе: и ево ја сам с вама у све дане до свршетка времена. Амин (Мат. 28, 20)… Но осим присуства и силе Христове, што је наше главно оружје у борби против злог духа, Господ Исус је препоручио и још неколике врсте оружја, која ми сами себи, а с Његовом помоћу, треба да скујемо. А та су оружја: непрестано покајање, непрестано милосрђе, непрестана молитва, непрестана радост у Господу Исусу и страх од Суда и душевне пропасти; па онда драговољно подношење страдања за Њега са вером и надом, па опраштање увреда, па причешћи-вање Његовим светим тајнама, па бдење, па пост. Ми помињемо пост на крају не зато што је пост најмање важно оружје – Боже сачувај! – него само зато што данашње јеванђеље говори о посту/…/
/…/ Не тврди како не можеш да постиш, наводећи као изговор болест или телесну немоћ, пошто, с друге стране, целог живота свога мучиш тело своје са прождрљивошћу. Знам врло добро како лекари много чешће налажу болесницима оскудну дијету и пост него разноврсност и обилност хране./…/
Пост рађа Пророке. Ојачава моћне. Умудрује законодавце. Наоружава јунаке. Вежба борце. Одбија искушења. Станује заједно са трезвеношћу и чистотом. У ратовима чини подвиге а у време мира учи тиховању. Освећује посвећене и усавршава свештенике. Нико не може да се приближи Жртвенику и да заврши божанску Литургију, а да претходно није постио./…/
Ништа нема, што не досади сталном употребом. Док, насупрот, често желимо она јела, која ретко окушамо. Стога нам је и Творац наш измислио разноврсност у нашем животу, тако да би смо осетили пријатност од свих блага Његових. Погледај шта се догађа у природи: Сунце зар није светлије после ноћи? Сан зар није слађи после бдења? Здравље зар није више пожељно после страдања од болести? Тако и трпеза бива пријатнија после поста. Ово дабоме важи за све. И за богате, који имају обиље јела. И за сиромахе, који располажу оскуднијом храном./…/
Пост је моћно оружје против демона. „Овај род (демонски) не изгони се ничим другим, до само молитвом и постом“, рекао је Господ поводом ђавоиманог младића.
Знате да они који позову неког цара или принце украшавају своје домове, али ви, браћо моја, који кроз сето Причешће примате Христа у свој духовни дом, очистите своја тела, очистите га постом и украсите га скромношћу.
(Свети Јован Залтоуст)
Насладом, пијанством и разним спремањима запаљује се и свака врста раскалашности. Трка за уживањима претвара људе у „пастуве“. Пијанство изазива и страшне изопачености, постаје узроком да развратиници траже жену код мушкарца и мушкар-ца код жене (тј. да падају у мужелоштво и лезбејство).
Пост регулише и брачни живот. Спречава распустност и намеће усаглашено уздржање, да би се супружници посветили молитви.
Не ограничавај, међутим врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: Да никоме не учиниш неправду. Да опростиш ближњему своме за нанесену увреду, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога. Не пијеш пиће, али унижаваш другога човека.
Свето Писмо наводи: „Тешко онима који се опијају без вина“. Такво пијанство је, примера ради, гњев, који наводи душу да презире. И страх такође, који паралише разум. Уопште, свака страст која помрачује ум, јесте пијанство. Гневљив човек се опија својом страшћу. Не мисли кога има испред себе. Као да се бори у ноћи, граби шта стигне, спотиче се о свакога. Не зна шта говори, псује, удара, прети, проклиње, виче…
Ако, дакле, хоћеш да стварно постиш, треба да избегаваш сваку страст.
Пази и још нешто: Да сутрашњи пост не буде повод за банчење данас. Не уништавај данашњом распустношћу сутрашње уздржање. Нико, када жели да се ожени законитом и чедном женом, не прима најпре у своју кућу лица сумњиве моралности. Јер чедна и поштена жена не пристаје да станује заједно са особама изопаченим и неморалним.
Тако дакле и ти. Са очекивањем поста, не примај развратно пијанство, које је мајка бестидности, пријатељица срамотних шала, спремно на сваку неморалност. Пост и молитва неће хтети да станују у души која је упрљана банчењем. Господ прима у божанске обитељи онога који пости. А гнуша се пијанца као богохулног и грешног. Ако, дакле, сутра дођеш овде и заудараш на вино, како да сматрам за пост твоје банчење? Где да те поставим? Међу пијанце или међу уздржљивце? Банчење које је претходило, показује те као пијаницу, док уздржање које си почео, као постника. Са остацима пијанства, од твог поста нема користи./…/
Спаситељ је почео своју мисију нашег спасења постом, На исти начин, сви они који ходају стопама нашега Спаситеља граде на овом темељу почетак својих подвига, јер пост је оружје које је Бог установио. Ко ће избећи осуду ако ово запостави? Ако је Сам Законодавац постио, како може ико од оних који треба да испуњавају закон бити изузет од пошћења? (Свети Јефрем Сирин)
Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега. За то су међу вама многи слаб ии болесни…
(Прва посланица Коринћанима 11:29-30)
Када би сви послушали савете поста, владао би савршени мир у читавом човечанству. Не би устајала једна држава против друге. Не бисмо имали ратне сукобе. Не би постојали судови нити затвори…
Када би владао пост, наш живот не би био препун уздаха. Јер он би научио све не само ограничењу расипничког живота, него уклањању и од многих других зала. Научио би их потпуном избегавању и уклањању од среброљубља и грамзивости, славољубља и сластољубља. Ако се ослободимо свега овога, живећемо у миру и светињи.
Ако нам, дакле, таква добра дарује ова царица врлина, примимо је без икакве намрштености, без икаквог гунђања. Сви ватрено испоштујмо духовну трпезу коју нам поставља пост, чистећи нас и припремајући нас за вечну божанску радост у рају. Амин.
