Зар тако истинит и милостив човек да не зна дубоко значење ових речи? Мислим да знаш но само тражиш потврду. Истинитим и милостивим сам Бог открива тајне Духом Својим. Да си ти био једини ковач у Јерусалиму кад су Јевреји Господа распињали, не би им имао ко исковати ексере.
Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нијесам дошао да донесем мир него мач. Тако је рекао Господ. Читај као да је речено: нисам дошао да измирим истину и лаж, мудрост и глупост, добро и зло, правду и насиље, скотство и човечност, невиност и разврат, Бога и мамона; него сам донео мач да расечем и одвојим једно од другога, да се не мешају.
Чиме да расечеш, Господе? Мачем истине, или мачем речи Божије, што је свеједно. Јер је истина реч Божија, и реч Божија истина. Апостол Павле саветује: узмите мач духовни, који је ријеч Божија. А свети Јован гледао је у визији Сина Човјечијега усред седам свијећњака – и из уста његовијих излажаше мач оштар с обје стране. Мач што из уста излази шта може бити друго до реч Божија, реч истине? Тај мач је донео Исус Христос на земљу. Тај мач је за свет спасоносан, а не мир добра са злом. И онда и сада и увек заувек.
Да је ово схватање правилно види се из даљих речи Христових: јер сам дошао да раставим човјека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине. Јер ако син пође за Христом а отац остане у мраку лажи, мач истине Христове раставиће их. Истина је милија од оца. И ако кћи пође за Христом а мајка остане упорна у одрицању Христа, какве ту заједнице може бити? Није ли Христос слађи од мајке? Исто тако и са снахом и свекрвом њезином.
Но немој разумети криво, као да онај ко позна и заволи Христа мора се одмах телесно оделити од својих сродника. То не пише. Довољно је душом бити раздвојен, и не примати у душу своју ништа од неверничких мисли и дела. Јер ако би се верни одмах и телесно раздвојили од неверних, створила би се у свету два противничка логора. Ко би онда неверне учио и поправљао? И сам Господ трпео је невернога Јуду покрај себе пуне три године. Мудри Павле пише: јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена мужем крштеним.
Могу ти најзад саопштити како оне Христове речи духовно тумачи славни Теофилакт Охридски. Овако: „Под оцем и мајком и свекрвом разуми све старо, а под сином и ћерком и снахом све ново. Господ дакле жели, да 6и његове нове и божанске заповести и учења победила све наше старе греховне навике и обичаје“.
И тако речи о мачу, донетом на земљу, потпуно одговарају Христу Миротворцу и Миродавцу. Он даје свој небески мир, као неки небески балсам, онима који искрено верују у Њега. Али Он није дошао да створи мир између синова светлости и синова мрака.
Поздрав теби и деци. Мир вама Божији и благослов.
Шаље ли домаћин слугу за овцама ненахрањена? Шаље ли отац сина на орање без плуга и волова? Шаље ли војсковођ војника у бој без оружја?
Не шаље.
И Бог не шаље у овај свет Своје слуге, Своје синове, Своје војнике, ненахрањене, неснабдевене, ненаоружане. Нису људи ни мудрији ни милостивији од Бога – далеко од тога! па кад и они знају снабдевати своје посленике са оним што им треба, тим пре зна Бог снабдети Своје са оним што овима треба.
А да Бог снабдева обилато Својом благодаћу оне који делају Његово дело, најочигледније нам сведочи пример светих апостола. Да су дванаест људи, простога порекла и занимања, без војске и богатства, без земаљског сјаја и силе, могли оставити своје домове и своје родбине, и кренути по свету да проносе Христово Јеванђеље, то јест нешто сасвим ново и супротно свему ономе што је свет дотле сматрао за истину и за добро – то се не може објаснити ничим сем Божјом помоћу, Божјим садејством, Божјом благодаћу. Па још 
уз то да су могли имати толику неустрашивост и издржљивост, да претрпе нечувене муке и неописана понижења: да их бију и људи и природне непогоде; да их окивају у вериге; да их гоне подсмехом и каменицама; да их држе гладне по тамницама; да их преносе везане по бурним морима с краја у крај света; да их бацају пред дивље зверове, да их секу и распињу; да гледају сав свет наоружан до зуба против себе, њих дванаест рибара – ваистину, о, ваистину, они су морали имати неку непобедиву тајанствену помоћ, неку храну, која се не узима у уста и храни, неко оружје, које се не носи у рукама а невидљиво силама војске непријатеља (в. II Кор. 10, 4). Узбунивши сав свет нечувеном проповеђу о Васкрслом Христу, о Богу, који се јавио људима у телу и поново се дигао у Своје небеско царство, и посејавши семе нове вере, новога живота, новога створења, они су отишли из овога света. Но тек тада почиње земља да гори од њих: од њихова семена, од њихових речи, од њихових стопа. Народи, који су их гонили, расули су се по свету; цареви не, које су им се противиле, завалиле су се немоћно у прашину; домови, који их нису примили, сурвали су се у рушевине; великаши и мудраци, који су их мучили, доживели су срам и очај и скончали су преужасном смрћу. А семе њихово изниче и процвета; Црква се подиже из њихове крви а на рушевинама насилних и лажних творевина људских; они, који их примише, прославише се; они, који им повероваше и пођоше за њима, спасоше се. О, како обилато храни Господ Своје посленике! Како раскошно снабдева Своје верне синове! Како војводски оружа све Своје војнике!
Прво Господ снабдева и оружа Своје верне, па онда их шаље на посао и у борбу. А да је то тако, показао је Христос и за Свога земаљског живота, а показала је и историја Цркве после силаска Светога Духа. У Јеванђељу се каже, да Христос дозва све Своје ученике и даде им власт на духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују (људе) од сваке болести и сваке немоћи. И рече им онда, да иду и проповедају приближење царства небесног, и још: болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; забадава сте добили, забадава и дајите. Прво им, дакле, даде власт, моћ и силу, па онда их посла на дело. За тако превелико дело апостоли 
су морали добити и превелику моћ. А да су заиста добили такву моћ, види се иза речи самога Спаситеља: забадава сте добили. А још да би показао апостолима, како је превелика и неодољива та Божанска моћ, која ће вазда бити с њима, Господ им наређује, да безбрижно иду на своје дело, не носећи собом ни злата ни сребра, ни хране, ни две хаљине, ни торбе, нити обуће; да се не срде, ако их неко не прими; да не мисле унапред, шта ће одговарати на судовима. Па пошто му је дао потребну моћ, и пошто им је објаснио довољност те моћи за све потребе и све муке у животу, тек тада им је нескривено изређао све муке и сва страдања, која их чекају. Ето ја вас шаљем као овце међу вукове. Но опет их по том храбри: Не бојте се! Вама је и коса на глави сва избројана. Божја сила помаже и врапцима, а камо ли неће вама!…
… Све могу у Исусу Христу, који ми моћ даје (Филиб. 4, 13), говори апостол Павле. Рецимо и ми тако: све можемо, Господе Свемоћни, кроз Тебе и кроз Твоју увек присутну моћ у нама. Ништа сами од себе не можемо, осим грех чинити. Гладни смо без Тебе, Домаћине наш. Голи смо без Тебе, Оче наш. Ненаоружани и безсилни смо без Тебе Војсковођо наш. А с Тобом имамо све и можемо све, победоносни Спаситељу наш. Благодарни за све, ми Ти се молимо: не одступи од нас и не ускрати нам помоћ Твоју до краја живота нашег. Слава нека је Теби, Господе Исусе, са Оцем и Духом Светим – Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.
