Eво нас у Новој Години… . Шта је то ноћ, шта је тренутак, шта је час, шта је то време? Шта ли то ми људи називамо временом? Време, то је огромна река низ коју је Господ отиснуо све што је створио: небеса, сунца, звезде, земљу, људе на њој, сваку твар, свако биће. Све је то отиснуо низ бујну реку време-на. Куда тече та река, куда нас она носи, куда то ми идемо ношени бујицом те велике неодољиве реке коју ми називамо временом?
Време је увод у вечност. Зато је време неисказано важно за нас, важно као и вечност у ономе свету. Зато је сваки дан врло важан у нашем животу, свака ноћ; не, сваки тренутак, јер од сваког тренутка зависи наша вечност… То је, браћо и сестре, јеванђелско схватање времена. Христово схватање времена. Време нам је дато да њиме зарадимо вечност. Ето такав је смисао времена.
/…/Црква у овоме свету није ништа друго него Божанска радионица у којој се време прерађује у вечност, Божанска радионица која нас учи мудрости како да сваки дан претворимо у вечност, како да сваку ноћ своју, сваки тренутак свој ми испунимо оним што је вечно, од почетка до данашњег дана и од данашњег дана до Страшнога Суда и кроз сву вечност. Христова Црква Божанска радионица која прерађује време у вечност.
Чули сте Спаситељеву реч, Спаситељево Еванђеље о Новој Години. Он вели: „Дошао сам да проповедам пријатну годину Господњу„[Лк. 4,19]. То је година која је почела онда и никад више не престаје, година која ће трајати. То је време претворено у вечност. Господ Христос је благословио време, испунио га Собом и испунио га вечним и вечношћу. Откако је Он сишао у наш земаљски свет и ушао у ову реку времена, настала је пријатна Година Господња. Нама су дате силе божанске да ми људи, мали и бедни, на земљи можемо и дане и ноћи своје и душе своје и биће своје испуњавати оним што је вечно, оним што је Христово, оним што је небеско…
Зато Свети Апостол наређује и вели: „Ево, сад је време најбоље, ево, сад је дан спасења„. Које време, који дан спасења? Откако је Господ сишао у овај свет отада је постало најбоље време спасења. Сваки се може спасти, сваки може сатрти у себи грех који га усмрћује, сатрти у себи ту демонску силу која производи у њему и грех и смрт. Господ је ту, дао нам је и донео све божанске силе, наше је да Му служимо, постанемо Његове слуге у овоме свету да би своје време претворили у вечност…
Од света овога, од имовине овога света ми хришћани немамо ништа, али богатство које имамо у себи то је вера Христова, то је Царство Божје које нам Он даје кроз веру. Они ништа немају а све имају, вели Свети Апостол. Ништа немамо ми од овога света, јер овај свет ми сматрамо као сан и сенку. А шта је то што чини да ми све имамо? То је Господ Христос, Цар неба и земље, Спаситељ који нама због вере наше у Њега и љубави наше према Њему дарује Царство Небеско, сва небеса и сва наднебесја.
/…/ Од рођења Господа Христа у овоме свету, од Његовог Васкрсења нема нико изговора. Сваки је дан дан спасења јер је ту међу нама Васкрсли Господ Христос и над нама и око нас и свуда. Свуда у свима световима Васкрсли, Бесмртни Господ Христос! Човече, шта онда оклеваш? За тебе је сваки дан дан спасења. Падаш у све те грехе, ипак знај тај дан и данас и сутра и јуче, све је то дан последњи за тебе.
Сваки дан је дан спасења. Не само то, сваки тренутак дан је спасења. Сетите се разбојника на крсту. У тренутку се покајао и гле тај тренутак за њега постао је не само дан, не само година, не само хиљаду година него вечност. Јер за Христове људе дан је као хиљаду година, а хиљаде година као један дан [2 Петр. 3,8]. Ето вам разбојника коме је тренутак један постао хиљаде година и сва вечност. Шта се од нас тражи? Да ми сваки дан претворимо у вечност, сваки дан. То је покајање за нас, покајање и борба са нашим гресима. Грех да уништим у мени; и кад то с радошћу Божјом успем кроз покајање, ето мени вечности, ето дана благословеног, ето дана који створи Господ, ето победе моје над свим што је смртно, над свим што је грешно, над свим што је демонско.
Лако је бити Христов човек у овоме свету кад нам је Господ дао покајање као лек за сваки грех. А ништа лакше од покајања. Потребно је шта? Одлучност воље! Само твоја воља је потребна. Нећу више да чиним овај грех. Гњев ме спопада непрекидно, хоћу данас да се борим са тим грехом, хоћу данас да га победим, да осетим вечност Христову кроз победу над тим мојим страшним непријатељем који се назива гњев. Или хоћеш победу над мржњом, која ти потајно гризе душу. Мржња, то је црв смрти, црв смрти који растаче твоју душу милећи и гмижући по њој. А ти – ти си хришћанин, за тебе сваки дан треба да буде дан спасења. Устани на мржњу што је у теби, згази тог црва смрти и, гле, ти си дан твој претворио у вечност твоју. Однео си победу над највећим непријатељем твојим. Тако свака страст и сваки грех, све нам то краде време, јер ако ми дане своје, часове своје, тренутке своје не испуњујемо Христовим Еванђељем и животом по Еванђељу, ми сигурно допуштамо да нам дане краде ђаво кроз грехе, да нам ноћи краде кроз страсти, краде спасење… Краде душу.
Ето Господа! Господ постао човек ради нас људи. Господ постао човек да нам као човек, као пријатељ у човечанском облику подари сва небеса,
подари све небеске силе, сва небеска блага да их ми претворимо у свој живот у своју вечност. Не реци: „Немогуће ми је то, тешко ми је то. Знаш ли ти шта те чека после тих речи? Лако је у овоме свету бити Христов човек кад је Господ основао Цркву и дао нам сва средства у њој Свете Тајне и Свете Врлине. Примера безброј.
Ето данас кога ми славимо? Великог и Светог Учитеља васељене Василија, Архиепископа Кесарије Кападокијске, човека који је заиста време земаљског живота свог претворио у вечност. Гледај њега, посматрај како он сваким часом, сваким тренутком он претвара време у вечност; живи у Цркви Христовој и њеним силама, он претвара своје време у вечност. Он, и безброј таквих Светитеља, и безброј правих хришћана у овоме свету, који су живели на овој планети на којој ми живимо и одлетели са овог света у онај свет да славе Господа Чудотворца, Који време претвара у вечност, Који је време дао нама људима да се њиме користимо и да градимо себи вечност./…/
Нека нам Свети Василије низводи од Господа велику веру, велику еванђелску љубав, непрекидну молитву, строги пост, милосрђе, братољубље, Богољубље. Помоћу свих тих светих врлина ми дане своје и ноћи своје и часове своје и тренутке своје претварамо у вечност, еда бисмо и ми, када изађемо из овога света, са душом пуном еванђелске вере, еванђелске љубави и свих еванђелских врлина, узишли на небо и тамо са свима Светима славили Чудесног и Незаменљивог Господа нашег Исуса Христа Коме вечна част и слава, сада и увек кроза све векове. Амин.