19.Човјек пак неки бјеше богат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно се весељаше сваки дан.
20. А бјеше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима његовим гнојав,
21. И жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22. А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и богаташ, и сахранише га.
23. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову.
24. И он повика и рече: Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.
25. А Авраам рече: Синко, сјети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се тјеши, а ти се мучиш.
26. И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу; нити они отуда к нама прелазе.
27. Тада рече: Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мојега;
28. Јер имам петорицу браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења.
29. Рече му Авраам: Имају Мојсеја и пророке, нека њих слушају.
30. А он рече: Не, оче Аврааме, него ако им дође неко из мртвих, покајаће се.
31. А он му рече: Ако не слушају Мојсеја и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се увјерити. Матеј 16,19-31
Људи деле ову црну земљу, и никад да је поделе! И животом плаћају границе њене, а границе ипак остају помичне. Несравњено скупљим се плаћа несравњено јевтиније; и људи се много и не буне против тога, но ту страшну цену називају или правом, или патриотизмом или неким другим утешним именом. Многе ствари човек памти, а једну никако да запамти – ма колико му се она понављала – да он без својине улази у овај свет и без својине излази из овога света. Да је сваки човек Божја својина и све оно што он поседује је позајмица Божја човеку. Ту позајмицу Бог је разделио људима неједнако. Зашто неједнако? Зато што су људи слободна и разумна бића. Мртвим стварима Бог је доделио све подједнако. И полуживим створењима, то јест неслободним и неразумним, Бог је доделио све подједнако. А својим слободним и разумним створењима Бог је доделио све неједнако, да би се показао њихов разум и њихова слобода; да би људи увидели братску зависност један од другога; и да би мудрим руковањем позајмице Божје омогућили спасење како своје тако и своје браће. И тако позајмица Божја – или оно што људи погрешно називају својом својином – јесте само средство спасења људског. Својим богатством или својом немаштином човек треба да спасава душу своју и својих ближњих – мудро рукујући својим богатством или трпећи с благодарношћу своју немаштину.
Данашње јеванђеље нам описује један пример лошег руковања богатством с једне стране и пример душеспасавајућег трпљења свога сиромаштва с друге стране. Но, послушајмо свето Јеванђеље: “Рече Господ: човек неки бјеше богат, који се облачаше и у скерлет и свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се. А бијаше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовијем вратима гнојав. И жељаше се наситити мрвама које падаху с трпезе богатога; још и пси долажаху и лизаху гној његов”.
Ставимо свако себе под лупу реченог и видимо на коме месту би се желели налазити – да ли на месту богаташа или на месту сиромашног Лазара? Вероватно би већина нас изабрала прву могућност (кад би нам било дато да бирамо) и сели на место богаташево. Тако размишљају сви они који не разумеју тајну живота и смрти – тајну овога и онога света. Они пак који назиру својим духовним оком тајне Божје са радошћу би одабрали живот убогог Лазара. Но да не испадне да богатство онемогућава спасење душе треба рећи да се и богати правилним руковањем својим богатством спасавају. Исто тако и сиромашни који своје сиромаштво и беду сматрају као нешто неправедно и незаслужено те ропћу и осуђују Бога, за то не могу ући на врата Царства небескога.
Вратимо се поново на данашњу јеванђелску причу и погледајмо како душе богаташа и сиромашног Лазара настављају свој живот у вечности. “А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије богати и закопаше га. И у паклу кад бјеше у мукама подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову, и повикавши рече: оче Аврааме! смилуј се на ме и пошаљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста својега, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену”.
Видите, браћо и сестре, како се променише места богаташа и Лазара у загробном животу. Како Лазар из беде земаљске уђе у насладу небеску а богаташ из насладе земаљске у муку вечну. Сада требамо добро преиспитати своје унутрашње жеље за телесним угодностима и насладама и почети их одстрањивати из својих душа. Ако нађемо да желимо нешто без чега може човек нормално да живи ускратимо то себи. Немојмо поступати као богаташ јер ће нас засигурно стићи његова “награда”, већ подражавајмо животу сиромашног Лазара упражњавајући хришћанске врлине: молитве, поста, чињења добрих дела ближњима својима произашлих из милости телесне и милости душевне, одлазимо у храмове Божје недељама и празницима, исповедајмо се и причешћујмо. Немојмо допустити да и нас сустигну речи из наставка јеванђелске приче: “Синко! опомени се да си ти примио добра своја у животу своме, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш”.
Такође треба да овде наведемо да нам изговори о непознавању заповести Божјих неће користити, јер свако има могућност да упозна заповести Божје и даживи по њима. Ту родитељи и крсни кумови узимају велику одговорност на себе, јер они када деца одрастају требају да их упознају са Богом и Божјим заповестима. Касније опет када дете одрасте треба само да настави да преноси то на своје потомство и на ближње своје. О овоме говори завршетак данашње јеванђелске приче где се богаташ обраћа Аврааму речима: “Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мојега, јер имам петеро браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово место мучења. Рече му Авраам: они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају. А он рече: не, оче Аврааме! него ако им дође ко из мртвијех покајаће се. А Авраам рече му: ако не слушају Мојсија и пророка, да ко из мртвијех устане неће веровати”. Овим речима Спаситељ наш преко уста Авраама потпуно открива заблуду изговарања незнањем и непознавањем Божјих заповести. Нити једном човеку који хоће да научи душеспасавајући живот по Божјим заповестима није ускраћена та могућност. Божји Промисао много пута доводи човека до самог извора али га никад не присиљава да прихвати живот по Богу и закону Божјем. Свако треба добровољно да прихвати богоугодан живот и почне живети њиме и од тог тренутка милост и благодат Божја се неће одвајати од њега. Искушења ће наилазити и љуљати брод на пучини али му неће моћи наудити јер Бог бдије над онима који њега ради са радошћу подносе и трпе овоземаљске недаће. То је једна од порука данашње јеванђелске приче, то је један од Христових предлога сваком човеку а на нама самима стоји одлука хоћемо ли га прихватити или одбацити. Пред нама стоје отворене капије и раја у који уђе сиромашни Лазар и пакла у којег уђе богаташ.
Ми сами бирамо, браћо и сестре, а Бог нам даје према нашем избору и заслузи. Стога будимо мудри и одаберимо оно што ће нам омогућити да живимо са Богом у оном животу. Сва богатства и сва сиромаштва престају са тренутком смрти и душа људска исто, као што је ушла у тело без икакве својине таква и излази из њега, само са печатом дела својих која је чинила док је била у телу. Према тим делима Бог по неизмерном милосрђу свом дарује свој рај или препушта душу на вечно мучење злим дусима којима је служила док је била у телу. Сви ми смо путници на овој земљи где својим делима треба да докажемо своју оданост Богу или супротно. Данашње јеванђеље нека пробуди наше савести да почнеможивети богоугодно испуњавајући заповести Божје.
Нека нам Бог Троједини Отац и Син и Свети Дух буду на помоћи и нека насњегова милост прати у све дане живота нашег. Амин.
Преузето са сајта: www.lijevno.com