Једном се брат пожалио старцу: „Ава, ево, често молим свете оце да ми дају поуке за спасење душе. Али касније се не сећам ничега од онога што ми говоре.“
Старац је имао два крчага и рекао је брату:„Иди, узми један од ових крчага, налиј у њега воду, опери га, воду излиј, а посуду постави на место наопако.“
Брат је тако и урадио. Затим је по заповести старца поновио то и други и трећи пут.
И онда старац рече:„Донеси обе посуде овамо.“
Кад их је брат донео старац упита:„Која од ове две посуде је чистија?“
Брат је одговорио:„Наравно, она у коју сам наливао воду и све време је прао.“
„Исто тако и душа, сине мој, која често чује реч Божију, иако не задржава у сећању много од онога што чује,“ рече старац, „свеједно се чисти више од оне која никад не пита и не чује реч Божију.“