Старац Јосиф
Одговор некој жени која се старцу пожалила на своје тешко стање:
Неће ти користити ако очајаваш, ако јадикујеш и ако много причаш. Треба да затвориш уста, да нико не би разумео да си узнемирена. Нека дим излази из очију, а не из носа. Немој да се разјарујеш него се, да тако кажем, примири. Ђавола ћеш спалити дуготрпљењем.
Видиш ли колика добра доносе искушења и недаће? И зато, ако хоћеш да видиш и окусиш љубав Христову, претрпи оно што ти се догоди. Не оно што се теби допада, већ оно чиме Господ пожели да те испита. Оно што својевољно чинимо је – ништа, а оно што нам Господ шаље противно нашој вољи, и по хиљаду пута је више од тога. Кост на кост и крв на крв – тако човечији непријатељ ђаво војује са људима, колико Бог допусти. Толико силно да се човек топи и разлива као восак пред огњем.
Када пак искушење прође, ти се потпуно испуњаваш радошћу. Окружује те заслепљујућа светлост и видиш тајне које језик не може да искаже. Тада већ очекујеш када ће искушења поново доћи, јер си сада већ спознала колику ти корист она доносе.
Тај пут је пут истинити, сестро моја, и онај који ти пише, на основу опита сведочи о истини.
Према томе, буди одважна и крепи се у Господу, претрпи оно што дође и заједно са болом, очекуј спокој и благодат Божију.