Шта је овај свет, браћо, ако не страшна горка вест? Смрт око нас … Како овај свет може бити Блага вест за нас, како може живот на овоме свету бити Еванђеље? Гле, Господ дошао у овај свет и објавио да се Његово учење зове Еванђеље – Блага вест. Господе, данас је Твоје Еванђеље стављено на страшну и најстрашнију пробу. Данас је постављено најтеже питање које човек може поставити човеку у овоме свету, и Небу и Богу: Шта ће учинити да добије Живот Вечни? То пита данас, Тебе Господе, младић који ти приступа клањајући се и молећи Те, говорећи: „Учитељу добри, шта ми треба чинити да добијем Живот Вечни?“ Највеће и најтеже питање које уста човекова могу поставити свима световима. Да ли ће Господ одговорити на ово питање?/…/
„Ти знаш заповести, држи их и бићеш жив“ – вели Спаситељ, и не обећава му Вечни Живот. Не укради, не чини прељубе, поштуј родитеље, љуби ближњег свог као себе самог„. „Све сам то сачувао од младости своје“ – рече младић. Испунио сам ја тај завет, али гле, много је смрти у мени, много је смрти око мене, гроб до гроба, леш до леша. Шта да радим ја, а мени се хоће да не умрем, Учитељу благи, да добијем Живот Вечни. Чувши такву жељу младићеву, Спаситељ рече: „Ако хоћеш савршен да будеш иди и продај све што имаш, па хајде за мном„. Хајде за Мном, хајде за Мном! Знаш где ћу те одвести: у Небо, у Царство Небеско, у Живот Вечни! Младићу, на тебе је ред, одговарај сада. А он постаде врло жалостан – вели се у Светом Еванђељу, окрете се и оде. Тужно погледа Спаситељ, и рече: Како је тешко задобити Царство Небеско. Спаситељ додаје страшне чудне речи: „Лакше је камили проћи кроз иглене уше неголи богаташу ући у Царство Небеско„. Уплаши се младић од тога. Ко се онда може спасти, Господе, ко? – (питају ученици).
Господ Христос је дошао у овај свет као Бог, дошао је да нам да Живот Вечни, да победи смрт. То Он чини велики дар нама људима. А шта од нас тражи за то, шта ми треба да дамо Њему да бисмо добили Живот Вечни? Само веру у Њега и љубав према Њему, да Он буде за нас оно што је најважније у свету[Лк. 10,42], да Он буде за нас оно што Он јесте – Једини Истинити Бог./…/
Да, од нас се тражи вера у Господа Христа као Јединог Истинитог Бога. Он нам даје оно што нам нико не може дати у свима световима, и зато тражи од нас да Њега претпоставимо свему у свету. Ништа од Њега не сме нам бити ближе и прече. Ево, младић је претпоставио богатство Христу, и изгубио Живот Вечни. Други човек претпоставиће науку Господу Христу, али и Њему ће Спаситељ рећи: „Лакше је камили проћи кроз иглене уши него научнику ући у Царство Небеско„. Или ће неко претпоставити Господу Христу имање, породицу, власт, уметност, свеједно. Претпостављати Христу ма кога или ма шта у овоме свету, осудио си себе на вечну смрт! Нема ти Вечнога Живота!/…/
/…/ И додаје Спаситељ утеху за све нас, за све хришћане до Страшнога Суда, продужио је реч коју је почео говорити Својим ученицима: „И сваки који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку, или жене, или децу, или земљу, имена мога ради, добиће Живот Вечни„[Мт. 19,29]. Ето одговара! Ето, сваки може добити Живот Вечни. На који начин? Треба Господа Христа да стави на прво место у своме срцу, на прво место у своме уму, на прво место у своме животу, да Њему служи, да сав живот на земљи Њему буде посвећен, богослужење Христу, Једином Истинитом Богу и Господу./…/
Гле, за нас Србе – шта је Господ Христос? Одговориће на то питање најбољи и најсавршенији Срби, Светитељи Српски…Ко су ти људи међу нама, шта су они, шта нам они казују? Они нам дају Живот Вечни, они дају бесмртност српскоме човеку и Српскоме роду и српској души и српској историји. Они, они су као Свети Апостоли оставили све, сваки од њих, пошли за Господом Христом, стекли Царство Небеско и род Српски повели у Царство Небеско. Сетите се Кнежевог завештања и Косовског аманета, Светог великог Кнеза Лазара: Земаљско је за малена царство, а небеско од сад и довека. То је Еванђеље Српско, Еванђеље Косовско. Са Светим Кнезом Српски се народ определио за вечно Небеско Царство, за Вечни Живот. Нека пропадне све што је земаљско, сва земаљска царства, то нама не треба – главно је душу спасти од греха, од смрти, од ђавола и добити Живот Вечни. /…/
Христос је најважнији у овоме свету, биће најважније у свима световима за сваког човека. Светитељи Српски кажу Србину, сваком Србину: Сетите се Светог Саве, сетите се тога краљевића, сетите се како је он као младић еванђелски, сав запањен мучним питањима и проблемима, питањима душе и спасења, побегао из краљевског двора свога оца, побегао са једним монахом, побегао у Свету Гору да тамо тражи и добије Живот Вечни. …Ходао је за Господом Христом, млади Сава монах, а касније славни Свети Сава, није хтео да чује низашта у овоме свету осим за Господа Христа… Шта је било касније, знате. Тада је тај бегунац са престола одвео своје родитеље да и они оставе овај свет. И моћни владар Немања Стефан оставио је престо и отишао у Свету Гору своме сину, и тамо примио монашки чин, примио га у Србији, путовао у Свету Гору и тамо монаховао заједно са својим сином, вршећи тешке монашке подвига, а син је замењивао оца у свим тешким подвизима. „Оче, ја ћу за тебе да се молим, ја ћу да плачем за грехе наше, за грехе свих наших људи, да Господ опрости, да помилује“. И знате шта је даље било: све што је велико у Српском народу, то је од њих двојице, од тих наших духовних родитеља, Светога Саве и Светог оца његовог Симеона Мироточивог. Све што је бесмртно у нас, све што је велико, све чиме се данашњи ми бедни Срби хвалимо, то је од њих, то су њихове свете задужбине, и душа српског човека и Српског народа. То је вера у Господа Христа, то је Вечни Живот који су они стекли вером у Господа Христа; како они тако сви њихови свети потомци, тако и сви прави Срби.
Нека би молитве Светоме Сави и свих многобројних Срба (Светитеља), свих Мученика српских што су се борили за Крст часни и Слободу златну, нека те молитве уразуме и поведу све данашње Србе путем Христовим, да за Њим идемо, јер само идући за Њим ми осигуравамо себи, сваки осигурава себи Живот Вечни. Срб је Христов, радује се смрти, нема боље вере од хришћанске! То је пре сто педесет година певао београдским улицама славни младић, ђакон Авакум, носећи колац на који су га Турци набили. Када на тебе нападне искушење, када се од тебе тражи да се одрекнеш Христа, сети се Авакума, сети се и викни и кликни: „Срб је Христов, радује се смрти, нема боље вере од хришћанске!“ Иди са Крстом својим пред Господом Хрис-том и знај, увешће те у Царство Небеско, као што је увео ђакона Авакума.
Нека Благи Господ и на нас данашње несрећне и грешне, многогрешне Србе погледа, ради подвига и молитава наших славних Светитеља, и нека спасе свакога од нас од свега смртнога, од свега греховнога, од свега демонскога, и нека води у Царство Небеско, које нека и ми добијемо ради молитава и подвига славних Светитеља (Српских) који су служили и вечно служе Чудесном Господу, Коме част и слава сада и увек и кроза све векове. Амин.
