Синко, опраштају ти сe гријеси твоји!(Марко 2,5)
„НИКО НЕКА НЕ ПЛАЧЕ ЗБОГ ПРЕГРЕШЕЊА, ЈЕР ОПРОШТАЈ ИЗ ГРОБА ЗАСИЈА“
– слушамо у свештену и свепразничну спаситељну ноћ Васкрсења Христова, за нас толико радосне речи великога васељенског учитеља, прослављеног црквеног беседника Светога Јована Златоустог. И уистину! Међу најважнијим последицама великога дела искупљења човечанства, које је савршио тридневно из гроба Васкрсли Христос Животодавац – јесте управо и праштање или отпуштање грехова/…/
“Бог сада заповеда свим људима свугде да се покају” – казивао је Свети Апостол Павле у својој знаменитој проповеди пред Ареопагом – “јер је уста-новио дан у који ће се судити васељени по правди” (Дап. 17,31).
Отуда се јасно види, да се нама то “праштање” о којем је говорио Свети Златоуст или “отпуштење грехова” не даје безусловно, него условно – услов је управо покајање (разуме се, искрено). Зато је Господ Својим ученицима, дарујући им власт да Духом Светим отпуштају грехове, уједно дао и власт да не праштају, и то очевидно онима који се не кају како ваља: … “и којима задржите задржани су.” Овом јасном и одређеном, чистом еванђелском учењу потпуно је противречна сада толико модерна пропаганда некакве псевдохришћанске љубави и безусловнога свепраштања, које покрива безмало све – и обухвата готово и непријатеље Христове, укључујући и несумњиве слуге долазећега Антихриста које се боре са Светом Црквом и самом вером у Бога! Такви лажни проповедници модернога псевдохришћанства веома су ради да за осигуравање својих положаја злоупотребљавају познате речи Господње:
Не судите да вам се не суди (Мт. 7,1).
Та им је реченица особито драга, али им, свеједно, никако не смета да сами најсуровије осуђују све оне који се не саглашавају са њиховим лажиучењима, која уствари представљају тек веома лукаво искривљење еванђелскога учења – што је мамац којим смућују многе.
Да би се правилно разумеле ове речи Господње, треба имати на уму да је и сам Господ наш Исус Христос, Који је рекао: Не судите да вам се не суди, непосредно затим рекао и ово: Не дајте светиње псима нити бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим и, окренувши се, растргну вас (Мт. 7,6).
А ко су ти “пси” и “свиње”?
Под “псима” и “свињама” Господ подразумева морално развраћене људе, неспособне за примање еванђелске Истине, којима је све свештено туђе и чак мрско, будући да вредност тога они не могу да схвате. То су морално пали људи, бешчасни и зли, који се еванђелској Истини само ругају и газе је, те се могу са гневом окренути и на њене проповеднике – не либећи се да им чак и о глави раде (види тумачења св. Јована Златоуста, епископа Михаила и других). Није ли јасно да речима “не судите да вам се не суди” Господ уопште не забрањује да се људи морално процене и да се направи разлика између добрих и злих?…
/ … /
Оци Свете Православне Цркве у својим побожним размишљањима овако расуђују о темељу спасења:
1. Треба да целиваш свој крстић ујутру кад се пробудиш, и пред ноћ када лежеш у постељу са молитвом Распетом Христу.
На Крсту је Господ Исус Христос оставио Светлост и Љубав и од њега невидиво зраче благодатни зраци Светлости и Љубави. И када га ми целивамо, онда ти благодатни зраци продиру у нашу душу, срце, карактер, савест. И човек постаје освећен, благочестив, а зла сила не може да му нашкоди.
Крстић треба носити на грудима, јер у чему нас Господ затекне, у томе ће нам и судити.
Целивајући пред ноћ свој крстић, не заборави да се сасвим искрено и скрушена срца покајеш за оне грехе у које си запао протеклог дана.
Неколико тренутака топлог покајања и бићеш очишћен Духом Светим од сваке нечистоте, бељи од снега и са Њим сједињен, као са Оцем и Сином.
2. Имај тврду веру у Бога и Промисао Божији. Што год да се догоди с нама у животу, све прихватајмо као од руке Божије нама на корист: добре воље подноси жалости, болести, лажне оптужбе (клевете), оговарање, прекоре, уза све то не буди озлојеђен, већ се радуј и благодари Богу за спасоносни Промисао Његов, што нас Господ љуби и шаље нам искупљујући крст за грехе наше: „Кога љубим онога и корим“ – говори Господ.
3. Отворено исповедати Христа јесте велика врлина. Колико јетаквих хришћана који говоре: „верујем у Бога“, али на делу не верују. Колика уста постају нема када треба у неком друштву бранити славу Божију и Његових светих! Враг се само о томе и стара да угаси веру у срцу и да све истинске хришћане доведе до богозаборава. Зато видимо л,уде који су тек само по пуком имену хришћани, а по делима чисти незнабошци.
Не стиди се да правилно стављаш на себе крсни знак, јер истинитим крстом побеђујеш злу силу: „Крстом ограђени, врагу се супротстављамо, не бојећи се његовог лукавства и замки…“
Дакле, одбацимо лажни стид, лажни страх и отворено и мудро, са расуђивањем исповедајмо Христа и идимо за Христом. Хришћани се и разликују од незнабожаца, секташа, маловерних тиме што отворено, али мудро исповедају Христа. Јер „ко се постиди мене и мојих речи у роду овоме прељуботворном и грешном, и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима“ (Мк. 8,38).
Да би смо учинили своје срце благопријатном жртвом Богу и припремили душу своју за вечно блаженство, треба да живимо по заповестима Божијим, држећи основна правила:
1. Ујутру и пред ноћ свој крстић целивај са молитвом Распетом Христу.
2. Моли се: дан не започињи без молитве и пред ноћ не лежи без молитве. Ако нема времена за испуњавање молитвеног правила, онда прочитај кратко правило преподобног Серафима Саровског: Царе Небесни – једанпут. Оче наш – трипут. Богородице Дево – трипут. Верујем – једанпут.
3. Не гради своје благостање на несрећи другог.
4. Имај три основне врлине:
– никога не осуђуј,
– не гаји ни према коме мржњу,
– свима од срца све опраштај.(старац Сава Псковско-печерски)
4. Држите постове телесне и духовне по црквеном уставу: Велики, Петровски, Успенски, Божићни, а такође држите пост и у дане: среду и петак. Болеснима и остарелима телесни пост се олакшава (ублажава).
5. Чините са љубављу добра дела ближ-њима и клоните се злих дела.
Сматрајте пропалим онај дан у коме нисте учинили ни једно добро дело ближњем или сте причинили зло ближњем. Нипошто не градите своју добробит на несрећи другог. Добрим платити за зло. За све се молити и свима желети спасење.
6. Молити се… Понекад у дуготрајној молитви тек само један тренутак буде заиста угодан Богу и представља праву молитву и истинско служење Богу. Главно у молитви је присност срца Богу, осведочена сладошћу Божијег присуства у души.
Дан не почињи без молитве и не иди на спавање без молитве, моли се и пре дневног одмора. У току дана принуди себе на непрестану молитву: држи у срцу и имај на уму молитву Исусову или „Богородице Дево радуј се…„, а постојано и свуда размишљај о Богу, то такође спада у молитву. Ако не изгубимо молитву и размишљање о Богу, онда нам неће бити страшни никакви непријатељи, ни врачи, ни чаробњаци јер су с нама Господ и Божија Мајка: „Ако и у ад сиђем, неће се уплашити срце моје, јер си Ти, Господе, са мном„.
7. Имајте три основне врлине:
1. Никога не осуђивати.
2. Никога не мрзети.
3. Свима од срца опраштати.
А то значи усвојити заповест Христову о љубави: „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и љуби ближњега свога као самога себе“ (Мт. 22,37-39).
8. Често исповедајте грехе своје и достојно се причешћујте Светим н Животворним Христовим Тајнама.
Због испуњења тог невеликог правила Господ нас неће лишити Царства Небесног.
