Кондак 6.
Ти си, Христе, проповеднике Свог доласка у свет у свим нараштајима припремио: некада патријархе који Ти угодише, затим пророке, а најпосле ученике и апостоле. Стога и на Тавору пред Тебе, гледајући божанску славу Твоју, заједно стадоше: ученици од живих на земљи, Мојсеј од умрлих, а Илија Тесвићанин од небеских: да небо и земља и ад проповед о Теби једнодушно чују и као једином божанском Спаситељу свих, заједно ускликну: Алилуја!
Бог је створио свет и све што је у њему и дао га човеку да господари њиме. Да господари у добру и по заповестима Божјим и правди Његовој. Али, човек се изопачио. Све је окренуо против Бога и против Његових створења.
До данас се ниједан изум обезбоженог човека није употребио за добро људи и у славу Божју. Све што је створено без благослова Божјег води уништавању Божјих створења и Божјег добра. Уместо да служи на славу Божју, све се изопачило и служи на радост ђаволову – на зло.
Много је невоља у овоме свету и много горчина које испуњавају људске душе. Али, не треба се бојати. Треба се Богу молити да помилује цео свет, па и нас…
Данашње Јеванђеље и данашњи велики празник Преображења Христова, браћо и сестре, јесте као један делић огледала, један комад у којем се ипак све може видети.
Света православна црква прославља данас празник Преображења Господњег. То је догађај који се десио 40 дана пре страдања Господа Исуса Христа, када је Господ са својим ученицима Петром, Јаковом и Јованом отишао на брдо Тавор, на високо брдо где су се облаци сусретали, и тамо се преобразио. Тада је у једноме моменту Његово лице засјало као сунце, а хаљине Његове постале су сјајне као светлост, и апостоли су од те велике, преображењске светлости видели да Господ прича са пророцима Мојсијем и Илијом о Своме страдању које ће уследити, али које ће се завршити Његовим славним васкрсењем. Апостоли су тада узвикнули: „Добро нам је бити овде; да саградимо три сенице: једну Теби, Господе, једну Мојсију и једну Илији“. Нису ни мислили да ли је њима потребно да се скривају под неку колибу, него су били мотивисани само једном жељом: да тај моменат, тај свети моменат – задрже у вечности.
„Ми празнујемо сваке године Свето Преображење – ради чега? Славећи Господа, ми на данашњи велики свети Празник добијамо од Њега Божанске светлости, благодати Божије да себе заиста преображавамо непрекидно. А преображавамо себе када чистимо душу своју од грехова који су у нама. Сваки грех, као што рекох, то је мала слика ђавола, мали лик ђаволов. А када задржиш грех у души својој или се, не дај Боже, заљубиш у неке грехе, заљубиш у неке страсти, о! душа твоја на шта личи онда?! Погледај мало боље, загледај се у своју душу, тада душа личи на ђавола…“ (Ава Јустин Ћелијски)
Преображење је празник када је Господ показао славу Своју ученицима Својим, како се каже у тропару, „јакоже можаху“, односно онолико колико су могли да приме. Али сведоци смо да је од оних апостола који су видели славу Божју само један остао до краја веран Господу. Апостол Петар се чак три пута одрекао Христа, али је то касније горко оплакао и окајао и Господ га је поново примио у ред апостола и рекао му да пасе ркву егову, да пасе стадо егово; на крау е апостолапостола и рекао му да пасе Цркву Његову, да пасе стадо Његово; на крају је апостол Петар пострадао за свога Учитеља – страдао мученички, окренут наглавце на крсту, 67. године у Риму.
Преображење Господње нам казује да ми хришћани, ми који славимо Његово Преображење и који познајемо Његово Васкрсење, да ћемо и ми ова наша тела на дан општег васкрсења заменити преображењским телима, телима нетрулежним и вечним, и да ћемо бити са Господом својим у све векове. Јер Господ је створио човека не да кратко живи и да умре, него да вечно живи. Зато је Господ и дошао у свет, да би нам даровао живот вечни, и Он ће даровати живот вечни свима онима који Му буду верни и који буду поступали по јеванђељу и исповедали веру свету, веру Христову – веру православну.
Свако од нас пролази кроз разна стања. Понекад бивамо на Тавору, а понекад се налазимо на Голготи. Некада је присуство Божије тако осетно, јасно, да пожелимо да се ти тренуци никада не завеше, да се продуже вечно. Али понекад нас Бог дословно пушта, оставља нас у тами са самима собом, са нашим проблемима и гресима. Али у таквим тренуцима нарочито је важно сећати се Његовог присуства и тога да нашу људску таму Он просвећује изнутра Божанском светлошћу. (епископ Илирон Алфејев)
Христос на Тавору јавља божанску светлост која прожима читав свет. Божанску светлост која преображава човека. Божанску светлост у којој све добија свој крајњи и вечни смисао. „Добро нам је овде бити“, кликће апостол Петар видевши ту светлост и ту славу. И од тог доба Хришћанство, Црква, хришћанска вера јесу једно непрестано и радосно понављање тог „добро нам је овде бити!“, непрестана молитва за вечну светлост, непрестана жеђ за просветљењем и преображењем.
Кроз сву таму и невоље овога света, кроз сивило и свакодневицу, као сунце кроз црне облаке, просијава светлост Преображења. Ту светлост угледава наша душа, њом се утешује наше срце, њом живимо и њом се постепено преображава наш живот.
Дао Бог да се и у наша срца и душе спусте зраци светлости данашњег празника Преображења Христова, да бисмо сви осетили ону неисказану радост коју су осетили апостоли Петар, Јаков и Јован на гори Тавору и да бисмо једним устима из свег срца узвикнули: „Господе! Добро нам је овде бити“.
Да, браћо и сестре, Господ је дошао у овај свет да скине муљ греха са лика Божјег, да преобрази тај образ који срља у гресима, да светлошћу божанском опере слику Божју што је у души нашој, да покаже: гле Јакове, и ти Јоване, и ти Петре, и ти хришћанине и хришћанко, погледај, ти у души имаш слику Божју, ти си слика Божја на земљи! Пази како живиш! Ти си мало божанство у овоме свету, теби је Бог дао оно што ниједном створењу није дао!
А то Божје у човеку јесте у уму. Ми смо од Бога добили ум, велики дар, и наш разум је слика Божјег разума. Наш ум је слика Божјег ума; наша воља слободна је слика Божје воље слободне; наша доброта, наша љубав, све је то слика Божја. Човек добротом својом показује доброту божанску, што је образ заиста он послан у ова свет да служБожји у души његовој. Човек чувајући ту слику Божју показује да је заиста он послан у овај свет да служи Богу, Који га је створио боголиким.
На данашњи дан Преображења, Господ је показао кроз завесу тела свог да у Њему живи неприступна Божанска Светлост, која је заблистала из Њега јаче од сунца, како се вели у св. Јеванђељу. Тако треба сваки човек да испуни себе Божанским силама, помоћу светих врлина и светих Тајни, кроз свето Причешће.
Нека се затворе уста онима, који сумњају у живот душа после смрти тијела. Велики и преславни Господ нас својим преображењем хоће двоструко да нас обрадује, јер показује прво да је Он – Бог, а друго да је Бог живих, а не мртвих. У непрестаној љубави према нама и бризи за нас Он открива на Тавору не само ко је Он неко и ко смо ми. Он открива Своје Божанство и нашу бесмртност. О слатке љубави Исусове! О родитељске бриге Исусове! Он зна, да нас, тврдоврате и окорелих срца не може убиједити речима, да је Он заиста Бог и да су душе наше заиста бесмртне. Зато Он ћути и показује. Ћути и стварношћу показује и једно и друго. Он ћути, али Божанска свјетлост кроз Лице Његово говори, говори и свједочи, да је Он – Бог вјечити. Он ћути али глас Очев с нема говори: „Ово је Син Мој!“ (Св. владика Николај Жички)
И ми славећи данас Господа Христа, Његово Свето Преображење ми, у ствари, славимо правог човека: јер прави човек је само Господ Христос – Богочовек Христос. Прави човек је онај који је боголик, који је богообразан, богосличан. Прави човек је само онај који је своје биће испунио Богом, Божанским силама; и који живи Богу у овоме свету, живи ради Бога, и из овог света одлази у онај свет као Божји син.
Нека благи Господ преко Богомајке, Светих Апостола и Свих Светих помогне свакоме од нас да се ослободи од свих својих грехова, свих страсти; да обновимо лик Божји, лик Господа Христа; да зрачимо Богом у овоме свету; да живимо Њему и у овом и у оном свету, славећи Га вавек као Јединог Истинитог Бога и Јединог Истинитог Човекољубца, Који је једини човеку дао бесмртност и Живот Вечни, дао му вечно блаженство кроза све векове. Амин.
