Ето чуда за чудом. Бог у наручју Светог Старца Симеона. Бог у овом земаљском свету. Има ли већег чуда од тога? Оно је тако славно! Сва су се пророштва испунила која је пророковао овај велики и праведни Свети Симеон Богопримац. „Како да загрлим Бога“? пита се у једној дивној молитви данашњој Свети Симеон. Како ја човек да загрлим Бога, да узмем у наручје своје Њега? И он заиста узима Бога у своје наручје, свим бићем Га је осетио и објавио целом свету: Ево Спасења света! Ово мајушно Дете – то је Спасење света. Невероватно!/…/
И нема радости у овом свету без Христа, то је прва Благовест. Нема радости у овоме свету док смо ми душом робови греха и робови ђавола, а тиме смо робови смрти… Нико од људи није могао победити грех, сав грех рода људског. То је учинио Господ Христос. И Он је једини Победитељ смрти, Победитељ греха, Победитељ ђавола. Он и даје ту истинску праву радост људском бићу, радост живота, радост што си човек… Ђаво, шта је ђаво према човеку Христовом, према човеку вере Христове – мушица! Сетите се како су ђаволи вапили из легиона, из Гадаринског лудака: „Немој нас бацити у бездан, пошљи нас у свиње“[ 1.Mт. 8, 31]. Јаучу, и моле, преклињу. Тако исто бива и са сваким праведним хришћанином. Он побеђује све што га одваја од Бога. А главни непријатељ човека и Бога јесте ђаво. Ђаво овладава човеком, како? Кроз грехе, кроз сласти греховне. То је пораз, најстрашнији пораз за боголико биће људско. Бог је зато дошао у овај свет, допустио Себи да уђе у мајушно тело људско и да тим мајушним телом људским победи смрт, васкрснувши из мртвих. То је истинска радост! Ту радост је осетио велики Богопримац, држећи у наручју Господа Христа. Кад Га је узео у руке своје он Га је осетио: Гле, у мојим је рукама Бог – Спаситељ света. Ево, сада отпусти с миром слугу Твога, Господе,јер очи моје видеше Спасење Твоје[2.Лк. 2, 29-30]. Спасење од чега? Спасење од греха, спасење од ђавола, спасење од смрти – то је Господ Христос. Ако то није, није потребан овоме свету, ни земљи, ни роду људском; јер нашта живот човеку ако се завршава смрћу! То није живот, то је подсмех.
А Господ је створио човека као врло одговорно биће. И збило се пророштво Светог Симеона Богопримца: заиста, Он је Спасење. Показују то и безбројни људи, безбројни Светитељи, безбројна поворка људских бића, спасених Господом Христом од греха, смрти и ђавола. Тако се испунило пророштво Светог Симеона: „Гле, Овај лежи да многе подигне и обори“[ 3.Лк. 2, 34]. Нигде у овоме свету није падало толико много људи и дизало се толико људи него око Господа Христа. Падали су Ироди, падале су Јуде, нису могли да освоје Његову Божанску Личност, Његову Божанску Силу, Његову Божанску Истину, Његову Божанску Правду, Његов Вечни Живот. А дизали су се исто тако људи, дизали су се Апостоли, Светитељи, Мученици, Бесребреници, Чудотворци и сви истински хришћани, Господом Христом се дизали из смрти у бесмртност, из пакла у Рај, из овог света у Царство Небеско.
А падали су многобројни христоборци, падају и данас. Гледајте како Европа пада, противи се Господу Христу! Два светска рата, какав покољ! какав помор! Збива се пророштво Светог Богопримца: „Овај лежи да обори многе“. И обара сваког гордог Европљанина, обара уображеног европског човека, који одбацује Бога, одбацује Га из живота, одбацује Га из просвете, одбацује Га из судства. А тиме обара себе у смрт, обара себе у безизлазно очајање, у понор.
Гле, где је такав помор људских бића и душа људских, такав помор и такво ропство? Ропство каквим болује и робује европски човек. Утопио је себе, све своје идеале, све своје мисли у такозвано благостање, у материјално благостање, у културно благостање. Култура – најпразнији и најсрамнији и најгори идол који је човек могао да измисли! Томе идолу даноноћно служи несрећна култура, несрећна Европа, а и ми, бедни Срби. Ми каскамо за безбожном и лудом Европом, одричемо се Христа и у просвети и у животу свакодневном. Шта се збива с нама, шта се збива са Србима? О, мало је два светска рата! Трећи, четврти, пети, све док се луди Европљани не покају за Господом Христом и док Њега не унесу у свој живот, у свој ум, у своју мисао, у своје срце. Дотле – нема мира! Дотле – рат за ратом! Извршава се и збива пророштво Светог Симеона Богопримца: „Овај лежи да многе подигне и обори“. И још је рекао Свети Симеон Богопримац: „Он је знак, против кога ће се говорити!“
Европа је претворила овај свет у страшну кланицу, јер је протерала Христа… Гле, све њих сатире – ко? Смрт! Ко је од њих јачи од смрти? Какве науке, какве филозофије, какви авиони? Све прашине, све прах, јер смрт све то сатире! О, гордељивци европски – станите. Има нешто јаче од вас. То је смрт. Ви пред сатаром смрти шта сте, ко сте? Ова земља је само пањ, а глава ваша лежи и сатара смрти спушта се једнога дана на њу. Шта онда, где су ваше науке, где филозофије, где политике, где мудрости, где знања? Све прах и пепео… Све сенка и сан…
(св. Јустин Ћелијски)
Има ли људског бића, има ли имена људског у овоме свету, против кога се више говорило од Господа Христа? Милиони и милиони урлају, урлају против Њега и Његове Вечне Истине, против Његове Вечне Правде, против Вечнога Живота који нуди човеку. Шта је то? То Јуда врши самоубиство! Не може Јуда да не изврши самоубиство. Издао је Бога, тим је издао себе, издао човека, и мора извршити самоубиство.
Шта су европски ратови? Европски, нису ни амерички, ни афрички, него европска; два светска рата, шта су они? Самоубиство које врши европски човек што је издао Господа Христа, Истинитог Бога. Отерао Господа Бога, толико је отерао да су црнци пре овога рата Европу називали „бела демонија“. Бела демонија. Европљани – бели ђаволи…Фабрика лажи, фабрика отрова – то је Европа! Све луде теорије, због којих се људи кољу и у рату и у миру, све је то Европа измислила. Не Африка црначка, не Азија незнабожачка, него Европа, горда и луда Европа!
Шта остаје за истинитог човека у овоме свету? Шта остаје за таквог човека као што је Свети Симеон Богопримац? Сваки је човек рођен по лику Божијем, сваки човек има божанску (боголику) душу у себи, и одговара за њу и у овоме и у ономе свету. Бог је постао човек и показао какав треба (човек) бити у овоме свету. Бог је постао човек – Богочовек, тиме да покаже да Бог треба увек да буде испред човека, да Бог воли човека.
Чим човек баци Бога иза себе и хоће испред Бога да иде, ето лудила, ето злочина, ето издајства, ето ропства! Робовање ђаволу и лажима његовим и неистинама његовим. А ти, а ја, а сваки човек, нека стане испред свога гроба, нека погледа свет око себе, јер кроз неколико тренутака мора да легне у гроб. Шта би ти радио онда? Шта би ушло у твоју душу и шта би се изнело из ње у онај дан? Ужас, страх и трепет! Мораш да легнеш у гроб, а какав? Ко је у твојој души, ко је с тобом? И зато је Господ и васкрсао из мртвих./…/
Зато се ми хришћани не бојимо смрти. Ми смо и позвани да и данас у двадесетом веку сведочимо – шта? Васкрсење из мртвих. То што је Господ дао Светим Апостолима, и преко њих целој Цркви, и свима нама. Зато, за нас хришћане нема страха ни од смрти, ни од свих ђавола. Јачи је Бог који је у нама, јача је вера која је у нама од целога света који је око нас и против нас.
И ево, један од тих многобројних сведока Васкрсења Христовог је Свети Симеон Богопримац, који је на данашњи дан примио Господа Христа. Каква радост и каква срећа за уморног Старца! Исто бива са сваким од нас. Овај живот ако је дат нама да се заврши смрћу, нема онда очајнијег бића од нас. Али, вера Христова је ту. Вера у Бесмртност, вера у Васкрсење Господа Христа, у Васкрслог Богочовека, Који чува Цркву Своју и води је данданас, као и за време Св. Апостола, као што ће је водити до Страшнога Суда и после њега.
Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544 године у време цара Јустинијана…А разлог за то беше овај: За царовања Јустинијанова би велики помор у Византији и околним покрајинама. Трајао је три месеца, почевши крајем октобра. У почетку је сваки дан умирало по пет хиљада људи, затим по десет. A у Антиохији беше двострука казна Божја: јер поред помора, грехова ради људских, би страшан земљотрес, и срушише се све велике куће и висока здања и цркве, и много народа изгибе под рушевинама. У та страшна и пагубна времена некоме од богоугодних људи би откривено, да треба установити да се Сретење Господње празнује као и други празници Господњи и Богородични. И кад дође Сретење Господње, другог фебруара, и отпразноваше га са свеноћним бдењем и крстоносном литијом, одмах тог истог дана престаде помор сасвим и земљотреси се стишаше…
(из „Житија Светих“ – св. Јустина Ћелијског)
Зато, проверимо себе пророштвом Светог Симеона Богопримца: „Овај лежи да многе обори и подигне“. Шта ће бити с тобом? Да ли ти стојиш уз Господа Христа, и са Њим и за Њим, или стојиш против Њега? Размисли о томе, и реши то најважније питање, реши га још данас, јер ноћас може да те смрт одведе из овога света. И још је и то рекао: „Он је знак против кога се говори“. Ето, то се испуњује. Ко то не урла против Господа Христа, од безумних Европљана? Ретко ко, ретко./…/
Нека би нам Свети Симеон Богопримац, Свети Апостоли и сви Свети били у помоћи да и ми вером у Господа Христа победимо све што нас одваја од Њега, да ослободимо себе ропства ђаволу, ропства греху, ропства смрти. Да не будемо више робови смрти, него да будемо синови Васкрсења,[ 11.Лк. 20,36] синови Васкрслога Господа Христа./…/
