Данашње Свето Еванђеље казује велику и страшну тајну, сусрет ђавола и Бога кроз човека, кроз људе. „Зар си дошао пре времена да нас мучиш“? говори (ђаво) Спаситељу. Шта се то десило с тим људима? Ко су они? Тела људска, а из њих говори ђаво – не један, многи ђаволи. Како се то десило да тело људско буде сместиште и тело ђавола? Ту је велика тајна по среди, тајна греха. Шта грех ради са човеком?
Грех постепено огреховљује човека, а грех је ђаволска сила која кроз њега увек улази у човека и пролази кроз човека ко неки демон. Тако постепено, ако се човек не бори против греха и не спасава се од греха, он постепено постаје ђаво – човек. Ево примера: гергесински бесомучници не владају собом. У њиховом самосазнању, у њиховој самосвести влада ђаво. Грех је потпуно овладао њима./…/
Данашње Еванђеље казује како се срео Богочовек Христос, Човек у коме је сав Бог[Kол. 2,9], са људима, са двојицом људи у којима су толики ђаволи. Два страшна света један за другим. Када је Бог сишао у овај свет, Господ Христос, шта се десило са ђаволима у овоме свету? Ево казује нам свето Еванђеље: они су се узнемирили, узбунили, они су осећали муку од Његовог доласка у овај свет: „Зашто си дошао пре времена да нас мучиш? Знају ђаволи да предстоји Страшни Суд, дан Суда кад ће они бити осуђени на вечне муке, а знају да тај судњи дан још није дошао. А Ти, Ти си Судија, ми осећамо – што си дошао пре времена? А дошао је, да знате због чега? Дошао је да спасава створење своје, човека. /…/
Господ дође у свет и због тога да би основао Цркву. Шта је Црква? Црква је тело Христово, Он је глава телу Цркве, и ми чланови Цркве, уствари, живимо у телу Христовом[Еф. 1,22-23; 1 Kop. 12,12.27]. А кад је Господ Христос глава нашег бића, нас хришћана који смо у Цркви, нема места за ђавола. И ако ђаво буде ударао на нас, понекад нас савлада неким грехом или страшћу, ипак је Господ Христос, то јест Црква Његова, пуна Светих Тајни, светих врлина, да сваког од нас очисти од свакога греха, од сваке страсти, и од сваке смрти, изагна сваког ђавола из нас. Не треба се плашити ђавола и искушења, јер је Господ сишао у овај свет. Не треба се плашити њих, јер нам је Господ оставио Своју Цркву, ту свепобеду, победницу над свим ђаволима, над свим гресима овога света, јер они су немоћни као сенка пред Господом Христом.
Чули сте данас из Светог Еванђеља како ђаволи беспомоћни моле Господа: „Ако нас изгониш из ове двојице људи, пошаљи нас у свиње“, јер ми, ми немамо власти ни у свиње да уђемо без Твог допуштења. Ако нас изгониш пошаљи нас у свиње. И Спаситељ рече: „Идите“ И они навалише, и уђоше у велико крдо свиња. А свиње, јадне свиње, нису могле ни часа да трпе у себи ђавола, него навалише с брега у море и потопише се. Тако је ђаво страшан, страшан је за свиње, а камоли за човека, за боголико биће, за човека који је створен да буде икона Божја, жива икона у овоме свету. /…/ Ето, свиње не могу да издрже присуство ђавола у себи, а људи, а људи издржавају …својом слободном вољом. По слободној вољи, људи се предају или Богу или ђаволу у овоме свету. По слободној вољи својој људи образују, уобличавају, или ђавољи лик или Божји лик. А кад човек хоће да их савлада, да их победи, увек има у Господу Христу неисказаног човекољупца који је готов да све те божанске силе да човеку, да победи све грехе кроз њих да победи све ђаволе што су налетеле на њега са свих страна кроз разна искушења.
Ако се ђаво без допуштења Божијег не усуђује да уђе чак ни у стадо свиња, онда се тим пре неће усудити да уђе у људске душе. Ово се допушта ради кажњавања, или ради испитивања, или ради уразумљења. И у Јуду је сатана ушао тек онда када је он био одлучен од свештеног стада. Ђавола треба побеђивати незлобивошћу и дуготрпљењем, и надом на истинског Бога, јер ђаво често греши против Бога, усуђујући се да се издаје за кнеза овога света.
(свети Јован Златоуст)
Кад навале искушења на тебе са многих страна, ти малаксаваш, али сети се шта је Господ рекао за твоју веру: Све је могуће ономе који верује [Mк. 9,23], верује у Богочовека Христа. Све је могуће. Могуће је победити сав демонски ђавољи свет. Победити сав пакао који су ђаволи способни да измисле и да предложе теби и твојој слободној вољи,човече и хришћанине.
Ми увек имамо средства да у Цркви Христовој испунимо себе божанским силама и тако постанемо непобедиви. Шта је Свето Причешће? Сам Господ Христос. Ти примаш Њега кроз Свето Причешће. Ко је јачи од тебе? Богом смо јаки[Пс. 60,12]. Богом смо свејаки, Богом јачи од свих ђавола, од свих смрти овога света. Или те гоне неки греси, или те неки страшан грех гони из дана из дан, из месеца у месец, из године у годину? Ти се кајеш и опет падаш. Страшна је сила греха, када га чиниш. Као ђавоља сила ођавољује твоје биће, ођавољује твоју душу, огреховљује. Али је Господ дао лек за сваки твој грех. Који? Покајање. Пао си – дижи се! Смело се дигни. Гле, ово је мој грех, ово је мој гроб. Васкрсни из гроба! Имаш васкрситеља – покајање. Гле, страшна страст, овладала мноме. Да! то је смрт моја. Али, сети се и чуј речи Еванђеља: Васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос. Устани ти који спаваш![Еф. 5,14] Устани ти, који си заспао у страстима и гресима својим и сластима греховним. И за тебе има лека: васкрсни себе покајањем. Нема страха за хришћанина на овоме свету, нема страха за човека, јер од сваког греха јачи је Господ Христос. Он је готов да човекољубиво ослободи и тебе и мене… Не дај ме Господе, не дај ме греху! Такав вапај увек ће услишити Господ. Гле, наши бесомучници нису били тога свесни, да ће их Господ ослободити ђавола који су у њима. Ђаволи говоре из њих. А Он, по милости Својој, исцељује јадна људска бића Својом Божанском речју и Божанском силом, љубављу према свакоме човеку, према свакоме људскоме бићу.
Бог је постао човек да свакога човека спасе од греха, да свакога човека спасе од смрти, да сваког човека спасе од ђавола. И мене и тебе, и свако људско биће које хода по земљи и које ће ходити. Таква је благовест коју је Господ Христос дао нама људима. Гле, Он ће створити човека, да из њега изваја дивно, чудесно, богочовечанско биће. А људи, по слободној вољи пригрлили ђавола, уместо да Богом живе у овоме свету, живе ђаволом. И ето, унакази се душа у њима. Уместо божанског лика, они имају ђавољи лик, уместо иконе Божје у души својој, људи кроз грехе и страсти на крају имају ђавољи лик у души својој. То је страшно за човека који је створен да буде боголик, а човек постао ђаволик. То бива са сваким човеком који заволи грех, који се не бори против греха, он све више личи на ђавола.
Један од Светих Отаца и учитеља Цркве, вели, на питање: како изгледа душа у овоме човеку или ономе? – изгледа онако какав је човек. Ако је човек пун врлина, његова душа је све лепша и лепша. … А када човек запусти душу, са гресима својим страшним, гноји свој лик по њој, тада, тада душа човекова на кога личи, на шта личи? На ђавола. /…/
Ми не можемо да видимо демоне као што видимо наше тело, али они виде нас. Када они у нашу душу усељавају богопротивне мисли (а ми их примамо), кроз то као да се они усељавају у нас и постају видљиви у нашем телу.
(преподобниАнтониje Велики)
Демони нас искушавају или сами, или против нас нахушкавају људе који се не боје Господа, као што је и наш Господ био искушаван преко фарисеја.
(свети Максим Исповедник)
За примање заповести Божијих имај простоту, а за одбијање ђавољих замки – лукавство.
(свети Јефрем Сиријац)
Пуна су Житија Светих примера како ђаволи не смеју ни да се приближе неком Светитељу Божијем, ни да му приђу, јер из њега излази сила која опаљује их и спаљује их. Таква је сила Господа Христа, живог Господа Христа у твојој и мојој души. Тада испунимо себе вером у Њега, љубављу к Њему, молитвом к Њему, и тада, тада мора свака демонска сила, сваки па и највећи ђаво, када налети на тебе, да издахне пред твојим ногама. Ако Господ допусти да те кушају и најстрашнији демони, увек имај толико вере, толико свести да је Господ то учинио да опроба твоју веру, да опроба твоју вољу, да проба твоју духовну силу.
Да, ти имаш у себи Божанске силе да победиш сваког ђавола. Пробајући твоју веру, Он те никада неће оставити. Само ти покажи – шта? Ревност, велику ревност и дању и ноћу. Господе, малаксавам! Господе, падам! али, верујем да ћеш ме Ти дићи из свакога пада. Помози мени паломе! Подигни мене палога! Веруј, никад те Господ оставити неће./…/
Тако и ти, као хришћанин, очекуј да Господ опроба твоју веру. Мању веру Господ проба мањим искушењима, а што већа вера у човека, Он све већа искушења ставља на њега и проба његову веру.
