Храм Светог Пророка Илије у Миријеву
Подигнута је 1834. године на месту на коме се раније налазила мања црква, од лошијег материјала. Да би се утврдило да ли је пре ове цркве из 1834. г. постојала нека друга, ишло се у Архив града Београда и тражена је крштеница за период од 1821. до 1834. г. да би се видело како се свештеник Јован Недељковић уписивао. Он се помиње као свештеник миријевски од 1821. до 1862. г. У крштеници из 1823. г. као парох миријевски Храма Св. пророка Илије уписан је свештеник Јован Недељковић, што треба да значи да је пре 1834. (пре градње нове цркве) постојала нека мања црква, од лошијег материјала, на истом месту. По причању старијих људи, место са двориштем на коме је била стара црква дао је предак и оснивач породице Даниловића из Миријева, Данило звани ,,Москов“, који је за то добио друго земљиште од миријевске Општине, тамо где се сада налазе куће Даниловића.
О изградњи Миријевске цркве, поред црквених протокола који почињу од поменуте године, у Архиву Србије у документу по бројем к.к. IV, 732, налазимо и податак о писму упућеном кнезу Милошу 19. августа 1833. године, којим се тражи помоћ за довршетак радова на већ изграђеној цркви:
„Само за то Вашу Светлост Књажевску, љубећи скут и руке коленоприклоно молимо да би височајшу милост имали, нам кулук олакшати, докле вишеречено нужно дело совершимо.“
Црква је обновљена 1873. г. када су извршене извесне измене у њеном изгледу. Том приликом је дограђена и данашња припрата са звоником. То је једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом са тространом апсидом споља и изнутра, са припратом и две бочне певнице које имају правоугаону основу.
Према подацима из књиге ,Православна српска црква у краљевини Србији 1895“, стр. 17, Храм Св. пророка Илије у Миријеву озидан је 1873. године, од тврдог материјала и „има једну парохију која се састоји из села Миријево, Малог и Великог Мокрог Луга, са 395 домова и 3.160 душа. Свештеник је Јован Димић.“
Цркву је осликао, 1984.г. ђакон Добрица Костић. Распоред икона је остао исти као и онај из 1948. године, а урађене су и нове композиције кроз средину неба цркве. Идући од олтара према западу то су: Св. Тројица, Преображење и Распеће, а на западном зиду са јужне стране Св. Алимпије Столпник, Св. ап. Јаков, Св.пр. Илија и Св. Арон.
На западном зиду са северне стране налазе се Преп. Мати Параскева, Св. Симеон, Св. пр. Исаија, Св. Аврам, Св. пр. Јеремија и Св. Соломон. На средини западног зида су: Васкрсење и Успење Пресвете Богородице. У олтару је урађена Пресвета Богородица на престолу са Христом.
У певничком простору су осликане следеће иконе: десна певница – Св. апостоли Петар и Павле, Св. Вартоломеј и Св. Тома; лева певница – Св. апостоли Лука, Филип, Матеј и Јаков. На јужном зиду, у првом реду од парапета су: Св. Јован Крститељ и Св. Ваведење. На северном зиду од парапета у првом реду су: Св. пр. Мојсије и Св Јован Златоусти. У припрати се налазе: Силазак Св. Духа на апостоле, Св. пророк Илија у пећини и, изнад западних врата, Крштење Господа Исуса Христа у Јордану.
Пресвета Богородица
Јужна врата – Ваведење Пресвете Богородице
Зпадна Врaта – Крштење Господа Исуса Христа
Успење Пресвете Богородице
Св. великомученик Георгије
ЦРКВА КАО ЧУВАР СПИСА СВ. ОЦА НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА
Наш Храм Св. пророка Илије био је почаствован тиме да је на своме звонику, у једном тешком и смутном времену по Цркву и веру нашу, чувао списе Св. оца Николаја Жичког, који ће почети да се штампају у Диселдорфу у западноевропској епархији, за време владике Лаврентија. Он је учинио натчовечанске напоре да се списи Св. оца Николаја штампају и да уђу у народ. Велика захвалност припада покојном проти Милисаву Протићу који их је, у рукописима, у три примерка, сместио на три различита сигурна места и чувао их. У то време свештеник у Миријеву је био прота Десимир Никитовић који је о томе знао, али никоме, па ни члановима породице то није причао. Кћерка покојног проте Десимира, др Љиљана Милић, каже да ни она нити ко од чланова породице није знао да се на звонику чувају списи Св. владике Николаја. О томе говори владика Лаврентије у емисији „Духовници“ на телевизији „Студио Б“, коју врло успешно води новинар Веља Павловић.