Београд је један од најстаријих градова у Европи. Београд је град бурне али често и трагичне судбине, пре свега због свог јединственог положаја на ушћу Саве у Дунав, на размеђу Истока и Запада. Београд је стално насељен од доба средњег неолита, од времена када је у његовој околини цветала винчанска култура, пре више од 4.000 година п.н.е. Београд је у прошлости имао десетак имена. Престоница српске средњовековне државе постао је за време краљевања Драгутина Немањића, који је Београд, Мачву и Срем добио у мираз од мађарског краља, када се оженио принцезом Катерином, и у време деспота Стефана Лазаревића који је као вазал угарског краља, поред других великих имања, добио у посед и Београд. Тек у 19. веку, у време Првог српског устанка, а и касније, за владе књаза Милоша, од 1841. године, Београд постаје стална престоница кнежевине, а потом и Краљевине Србије. После Првог светског рата, 1918. године, постао је главни град Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а потом и Краљевине Југославије. После Другог светског рата, опет је престоница Југославије која је више пута мењала своје име, да би сада поново и коначно, био главни град Србије.
Данас Београд има више од 1.700.000 становника и развија се у праву метрополу. У њему живи више од четвртине становника Србије!
Већи део Београда, терит
оријално припада Архиепископији београдско-карловачкој СПЦ.