Миријево
Насеље (катастарска општина) са две Месне заједнице у саставу Градске општине Звездара. Миријево спада у старија села у околини Београда. Постоје подаци да је то прво било немачко село. У периоду 1718-1739. године, ако је постојало било је искључиво насељено Немцима. После Другог српског устанка, Турци земљорадници имали су неке своје парцеле и у Миријеву.
Најстарије писане податке везане за село Миријево, који датирају из турског периода, налазимо у катастарским пописима Београда и околине за период 1476-1566. Помиње се под различитим именима: од 1521. до 1523.године као мезра Мирине, 1528. као село Мирановац са 23 куће; од 1528. до 1530. као село Мирјевци (други назив Мирање) са 15 кућа и мезром Сланац, а од 1536. под својим садашњим именом.
Постоји више претпоставки о настанку села и његовог назива. По једној, сматра се да је име настало од речи мирија – трошарина, која се некада овде налазила. По другој, име Миријево је настало тако што је ту у XVII веку склопљен неки локални мир са Турцима. Постоји и мишљење да се некадашње село Миријево налазило на месту данашњег спортског центра „Олимп“, где је пролазио цариградски друм, али су се Миријевци преместили зато што су Турци у доласку и повратку пљачкали народ остављајући за собом пустош. Место на коме су се населили било је под густом шумом и није имало пута. Овде су дошли ради мира, тако да је село по томе добило име.
Најстарији досељеници у ово село били су Јокићи, Василијевићи и Ристићи. Не зна се одакле су дошли, али се зна да су у селу били још од Карађорђевих времена. Од осталих стариначких породица ту су Ђурђићи, Марковићи (из Старе Србије), Радосављевићи (са Косова), Чолићи (из Боке), Аксентијевићи (из Вршца), Димићи (од Битоља). Црквe (2) и село славили су Светог Илију и Св. Великомученика Пантелејмона..
Поред храма Св. Пророка Илије, у Миријеву постоји и храм Св. Великомученика Пантелејмона.