Кад је Луцифер падао с Небеса у поноре пакла, чуо се за њим глас: „Дрветом ћеш оборити, но дрветом ћеш оборен бити“. Он је то чуо и – заборавио. Јер он беше оглупио и постао забораван чим од Бога отпаде. И време је пролазило. А Луцифер се непрестано напрезао, да се сети оних речи, које је чуо при своме паду, али никако се није могао сетити. И због тога спопаде га велика мука. Једном се он увуче у змију и преваром наведе Еву, да окуси од плода са Дрвета познања добра и зла. И Ева окуси насупрот Божјој заповести; окуси она, па даде и Адаму, те и он окуси.. за преступ заповести Божје, следоваше прогонство из Раја. Обрадова се томе Луцифер веома, јер он нема друге радости осим злурадости. И у том часу падоше му на памет оне речи, које чу при своме паду са неба, али не све него само прва половина. Сети се он да је чуо за собом речи: „Дрветом ћеш оборити“, но даљих речи није се могао сетити.
И време је пролазило. А Луцифер се непрестано напрезао, да се сети и осталих речи, које беше чуо при своме паду, али никако се није могао сетити.
Јер он беше оглупио и постао забораван чим од Бога отпаде. И због тога га спопадоше велике муке. Кад Јевреји Христа на смрт осудише и на дрвени Крст распеше, Луцифер се веома обрадова, јер он нема друге радости осим злурадости. Али у том тренутку изненада се сети и оних других речи, којих се вековима хтеде сетити: „Дрветом ћеш оборен бити“. Сетивши се тих речи спопаде га мука и страх неописан, и он одскочи од крсног Дрвета као од огња и побеже у Ад дрхтећи. Сва његова адовска војска сабра се око њега и поче га питати за узрок толиког страха. Али он не могаше ни речи изустити. У том се Господ појави у аду и разори ад. Тако се обистинише обе речи: „Дрветом ћеш оборити, но Дрветом ћеш и оборен бити“.
