Драга браћо и сестре,
Данас, када погледамо свет око нас, видимо шаренило, срца, цвеће и свеопшту трку да се прослави такозвани „Дан заљубљених“. Са свих страна нас бомбардују порукама о романтици, емоцијама и поклонима. И многи се питају, посебно млади: „Зашто ми православни данас славимо Светог Трифуна, а не тај модерни празник љубави?“
Одговор није у томе да ми презиремо љубав. Напротив! Бог је Љубав. Али, одговор лежи у томе какву љубав ми славимо и чему стремимо.
Свет нам данас нуди празник „заљубљености“. Заљубљеност је лепа, то је дар Божји, али она је често само емоција, тренутни занос који може брзо да прође кад наиђу прве животне буре. Светски празник често своди љубав на трговину – колико си ми дао, толико те волим; док ми је лепо, ту сам. То је љубав која гледа у огледало и тражи своје задовољство.
Насупрот томе, Црква нам данас износи лик Светог мученика Трифуна. Ко је био он? Једноставан младић, чувар гусака, али човек чије је срце горело љубављу према Христу. Та љубав није била само лепа реч; она је била жртва. Он је због те Љубави (са великим „Љ“) претрпео страшна мучења и на крају дао свој живот, не желећи да се одрекне Господа.
Зашто, дакле, Свети Трифун?
Прво, зато што нас он учи верности. Свети Трифун је остао веран Богу до смрти. То је темељ сваке праве љубави – и према Богу, и у браку, и у породици. Верност кад је тешко, а не само кад је све ружичасто.
Друго, зато што је он заштитник, а не потрошач. Ми Светог Трифуна славимо као заштитника виноградара и пољских радова. Виноград тражи труд, зној, резање, неговање да би донео плод. Таква је и права љубав. Она се не купује поклоном у излогу; она се узгаја годинама трпљења, праштања и заједничког ношења крста.
Ми, православни хришћани, не одбацујемо људску љубав између мушкарца и жене. Ми је благосиљамо у Светој Тајни Брака! Али, ми знамо да ако та љубав нема корен у Вечној Љубави – у Христу Богу – она ће се осушити као одсечена грана.
Зато данас не славимо пролазну емоцију, већ славимо светитеља који нам показује пут ка Вечности. Нека нам Свети Трифун буде узор да наше винограде – наше душе и наше породице – негујемо молитвом и жртвом, како бисмо донели стоструки плод истинске, несебичне љубави.
Амин.
