старац Гаврило Ралетинчки
У црквеним правилима написано је, а тиме и наређено да се пред Богом у цркви – на жртвенику Божјем у олтару – приноси чиста жртва; чист хлеб, чисто вино од винове лозе, чист тамјан и свеће само од чистог воска. код богобојажљивих свештенослужитеља и црквених тутора тако и бива – све им је на своме месту,како треба.
И код побожних домаћина може се видети како за своју крсну славу у дому па и у храму пале чисте, воштане свеће, као праву жртву Богу и своме светитељу. Код непобожних и маловерних све је обрнуто, они и не питају и не гледају од чега је свећа, само нека је јефтина.
Но, све до Првог светског рата једва је ко и знао за парафинске свеће, чија је садржина од нафте и разних масноћа; а нафта је опет животињског порекла- изумрлих животиња, а све такво је нечисто и гад за светињу Божју.
Сада се стање у многоме изменило – нажалост и код многих Хришћана, који не праве разлику између чистог и нечистог. Забораљају наиме, да Бог не прима нечисте жртве. Од многих примера за то навешћемо само један.
Пре Другог светског рата живела је у Крагујевцу једна врло побожна жена Даринка. Поред својих добрих дела и молитава она је палила и много свећа за здравље живих, а још више за упокојене. И кад не би имала воштане свеће палила је нечисте – парафинске. А кад је чула од проповедника да треба палити само чисте, воштане свеће, одмах је тако и поступила. И од тада желела је да сазна разлику између чистих и нечистих свећа. Једне пак ноћи у сновиђењу јави јој се њена упокојена мајка – као на јави – сва окружена запаљеним воштаним свећама, а мало даље стајала је гомила погашених свећа од парафина и других нечистоћа. И мајка јој рекла: ево кћери, ово су твоје свеће од воска што си их палила, и оне ми горе непрестано; а оне свеће што видиш на гомили поломљене и погашене, то су нечисте свеће од разних мешавина и као такве одбачене су, Бог њих не прима као жртве јер су нечисте.
Зато Хришћанине, обрати пажњу какве свеће Богу и Свецима палиш; какве су твоје жртве – чисте или нечисте, које приносиш.
Због сагоревања таквих нечистоћа многи храмови су нам поцрнели од дима и непријатног задаха који се апсорбује – задржава у њима.
Но многи купују и скупоцене венце и многе дарове за своје упокојене, а оно што је битно, то не чине – жао им је просто да плате нешто скупље воштане свеће, и да их пале, и да плате службе за упокојене – дакле оно што је Богу угодно. Коме је душа чиста томе је чиста и вера – и дарови су му чисти што их приноси. А ко је пак занемарио своју душу, занемарио је веру и све што је Божије, зато му Господ нечисте жртве и не прима.