1986.године у манастиру Св. Петке у Стублу код Краљева записано је следеће сведочанство:
Драгиша Гојквић, пореклом из Колашина, задужбинар капелице Св. Петке у манастиру у Стублу, чудесно је спашен од крвника на своме имању на Космету, на коме је живео, одбијајући да прода своје имање Шиптарима и исели се. У бесу, Шиптари су једног дана опколили његову кућу, а Драгиша, немајући куд, сакри се на таван. С пушкама и урлицима погрда Шиптари су провалили у кућу. Један од њих попео се на таван. У том тренутку испред Драгише је стала чудесна жена у црном (тада није знао да је то Св. Петка) и рекла му: „Не бој се Драгиша, ја ћу те сакрити“. „Коса на глави ми се дигла када сам чуо своје име, и видео пред собом жену“ – казивао је Драгиша. Шиптари су викали “како, где је, нема га, сада је био ту…“, и у чуђењу отишли.
После тог догађаја, Драгиша је дошао у Врњачку Бању, а имање није продао. Тако се једнога дана 1986.године, убрзо после пожара који је прогутао манастирску цркву дашчару, Драгиша појавио у манастиру, испричао ову причу, и у знак захвалности Св. Петки, својим средствима подигао нову црквицу. Његова изричита жеља била је да се црквица посвети Преподобној Мајци Петки.”
Из књиге „ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВА“ – јереј Сретен Лазаревић