У једној вароши један имућан кућевласник позвао је недавно на славу око десет својих пријатеља, међу њима био је и један свештеник. Домаћица са осталима од ране зоре приређивала је ручак и старала се како ће што лепше да дочека пријатеље. Око десет сати дође неки непознат просјак са торбом о рамену и затражи милостињу. Иди збогом, рече домаћица просјаку, не сметај ме у послу! Не дам ништа. Сиромах оде без речи.
После дванаест сати сели су гости за постављену трпезу, и тек што је свештеник устао да благослови јело, супа је пред њима постала као крвава. Не верујући својим очима погледали су у друга јела: хлеб, месо, сир и остало, све је било као да је у крви умочено. Згрозили су се сви веома зачудили а највише домаћица. Свештеник је упитао, да ли је ко долазио тога дана код њих. Домаћица је тужна и невесела казала, како је долазио неки непознат просјак и да га је истерала из куће. Кад је свештеник ово чуо, нареди да одмах пођу двојица од укућана и потраже просјака, па да га врате. Пошли су сместа кроз варош, распитивали свуда,али нико им није могао рећи да га је тога дана видео у граду или ма шта чуо о њему. Кад су се вратили кући, свештеник је читао молитве и сви су се скрушено молили Богу за опроштај. После молитве јело је добило своју природну боју.
На све присутне ово је учинило врло мучан утисак, а нарочито је газдарица добро упамтила савет свештеников, да између осталих дела милости телесне, не пропусти убудуће и гладнога нахранити. Господ је послао свога Светитеља да искуша тврдице, да исправи и поучи себичне, да чине добра дела гладнима, а не само ситима, јер је тако Господ наредио: Кад правите гозбе зовите сиромахе и кљасте и оне који вам не могу узвратити, и имаћете плату па небу и на земљи.