Пре другог светског рата, Господ је, Духом Својим Светим, запалио међу Србима пламен богомољачког покрета, свенародног хришћанског препорода на чијем је челу стајао Владика Николај. У земљи Срба било је преко пет стотина богомољачких братстава око којих су се окупљали људи покајничког и молитвеног настројења. Они су углавном били једноставни и са села, као негда рибари Апостоли Христови. Таквим душама Бог је давао истинска откривења. Један поклоник Гроба Господњег имао је у Јерусалимском храму 1930. године овакву чудесну визију о Богомољачком покрету у Србији. Ево сведочења о тој визији:
На велику суботу заноћили смо у храму на Гробу Господњем. Целе ноћи смо се молили Богу, како је ко умео, знао и желео, по своме осећају и разуму. Ја сам се молио Богу да сачува нашу земљу, те да и мени у њој буде добро, јер сам знао, ако не буде добро нашој држави, неће бити ни мени добро. У једном тренутку осетих добро да сам добио надахнуће и да ми се отворише вид и слух. У томе видех сотону који сеђаше на престолу свом као цар, окружен светло-тамном затвореном бојом и непрегледном својом пратњом. Узе неки рот у виду трубе и затруби. Глас му беше огроман, јачи од грмљавине и поче долетати мноштво разнихживотиња, а највише црних птица и људи, те покрише готово цео простор око њега у ваздуху. Ја чух глас његов, и он изрече збору ове речи: Синови пакла, данас је свечани дан, јер победисмо православну Русију, као и друге народе. Њихове су старешине у нашим рукама, само се по неко од њих још по мало бори. Али се у Србији види нека мала заставица и над њом се налази Мати Распетога. Ја сам њеним вођама дао нашу науку и научио сам их да се отимају за земаљско богатство да би заборавили духовно, те сам успео да их у томе добро заведем. Они раде за нашу ствар боље него што се може очекивати.
Но, Распети Христос, на место ових, узео је неке просте људе из народа, и развио је опет заставу ено опет у Србији и дао им је за вођу Мајку Своју, као најмилију и најоданију.
Синови моји, синови пакла! Пазите да са њима свештеници њихови не крену, јер ако оду са њима, изгубићемо народ и Распети Христос ће помоћу њих све од нас опет повратити, и ми ћемо сви поново морати ићи у вечни огањ. Продужите своје деловање на свештена лица, уливајте им у разум гордост, славољубље, међусобне распре и похоте, а пред народом претварајте се и сами као да сте свештеници и радите све против вере у делима да би тиме народ што више омрзли са свештенством и на тај начин га одбили од Цркве. Настојте да се народ не исповеда и не причешћује, јер га тако Распети Исус неће штитити од нашег утицаја. (пази: код богомољаца је био строги обичај да се недељу дана постом и молитвом припрема за Свето Причешће)
Сада на посао устајте, да тај покрет што пре уништимо у народу. Њихове старешине ће нас и саме помоћи да се то ширење спречи, јер су ми такви помогли да и Распетога Христа уклонимо са света. Моји су већ добили дозволу од власти, да верне себи привуку на неки начин, тек да се што пре уништи Православље у тој маленој Србији, која ми је још знатан отпор.
Један рече из гомиле: Све би то ишло лако, али шта ћемо да радимо са Славом Србиновом, јер их она силно штити од нашег утицаја?- Он им рече: Када безакоња њихова преовладају, престаће да славе; и Слава ће сама побећи од њих. Док их она чува, дотле је немогуће ни душе њихове после телесне смрти сасвим придобити.
Други глас чу се из гомиле: шта ћемо чинити да им спречимо гласове и везу с небом? Како ћемо им омести то да их Распети не обавештава о нашим плановима, јер што више ми радимо, све им више Распети улива јеванђелску реч, те се читава побуна у народу диже против нас.- Он им сада рече: Наредићу њиховим старешинама да им забране скупове и разговоре, под изговором да је то на штету њиховог угледа да шире Јеванђеље они који га не разумеју и унећу мржњу међу њима што већу и учинићу да у њима охладни љубав те неће разумети и оно што им буде говорено. Наредићу њиховим старешинама да им забране скупове и разговоре, под изговором да је то на штету њиховог угледа да шире Јеванђеље они који га не разумеју и унећу мржњу међу њима што већу и учинићу да у њима охладни љубав те неће разумети и оно што им буде говорено. Наредићу свима мојим слугама који мене слушају да све гласове са неба огласе за моје дело, и на тај начин свет неће веровати оно што буде чуо и оно што му буде говорено. Свет ће цео бити заведен и пашће у похотљивост, то моћно наше оружје. Тако ћемо сасвим угасити љубав у свету и отклонити то најјаче оружје Распетога које се још по негде налази. Успео сам у томе што сам уништио пост. Љубав сам заменио мржњом, а пост похотљиво-шћу…
Овај видовити хаџија видео је и следеће:
На Богојављење 1932. г. видео сам при молитви у својој кући небеске прилике на источној страни са мноштвом грбова разних држава. Сви беху црним флоровима покривени, али се ипак њихови шарени делови унеколико распознаваху. Међу њима беше и србски грб, такође у црнини, само у њему беху два слова С.С. веома светла, што у другима не видех ни у једном. Ја упитах: шта то значи?- Један ми глас рече: Ово су грбови многих држава, већих и мањих који су се изједначили. Само је на србском грбу остало нешто мало светлости. Борба је сада физичка и духовна толика да се и то мало светлости може угасити. – Но, ја спазих једну особу која стајаше над србским грбом и изгледаше ми као да га раширеним рукама покриваше и од нечег брањаше.
