Муж је глава жени, а заједно са женом влада децом. Слушајте шта каже (св. Апостол Павле): Децо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово праведно. Поштуј оца својега и матер; ова је прва заповест са обећањем да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи. (Еф.6,1-3) Он овде не спомиње Христа, нити користи нека узвишена поређења, него се просто обраћа младим људима. Зато је и овај његов одељак тако кратак јер деци кратко може да се задржи пажња./…/
„А шта ако ми родитељи заповедају да чиним штогод лоше?“ можда ћеш питати. Ако и чини лоше, родитељ обично не приморава дете да га оно подражава. За такав случај свети Павле саветује: Слушајте своје родитеље у Господу, а то се односи само на оно што је Богу угодно. Стога, ако ти је отац неверујући, или јеретик, а захтева да га следиш, ти не мораш да га послушаш, јер то што ти заповеда није у Господу.
Зашто свети Апостол каже да је ово прва заповест са обећањем? Сетимо се других заповести: „не убиј“ или „не чини прељубу“. За њих се не везује никакво обећање, јер их је Господ дао да би нас уклонио од злих дела. Заповест да се поштују родитељи је истовремено и добро дело, па је награда обећана онима који је испуне…. Једино ако поштујемо своје родитеље, бићемо у стању да учинимо нешто добро и за цело човечанство. Ко своје родитеље не поштује, неће се односити како треба ни према другим људима.
Он (свети Апостол Павле), је дао деци важан савет, али се одмах на то надовезује и заповест очевима: И ви оцеви, не раздражујте децу своју, него их подижите у васпитању и науци Господњој (стих 4). Апостол не каже „волите их“. У том случају заповест би била сувишна с обзиром на природну љубав чак и најкрућих родитеља према деци. Шта он каже? „Не раздражујте децу своју, лишавајући их наследства, одричући их се, или односећи се према њима охоло као да су робови“. Важно је то што свети Апостол Павле указује на чињеницу да је отац, као глава породице, одговоран за децу и дужан да их учи љубави и послушности. Као што жена треба да се покорава мужу, и као што муж треба да се удостоји њене покорности, он је исто тако обавезан да „децу своју подиже у васпитању и науци Господњој“.
Брига за духовно ће ујединити породицу. Желите ли да вам деца буду послушна, онда их од почетка подижите у васпитању и науци Господњој. Не заваравајте се да детету нису потребне поуке из Писма, јер прво што ће тамо чути биће речи: Поштуј оца свога и матер, а ускоро ћете и сами осетити плодове тих поука. Не реците никад: „Читање Светог Писма је монашки посао. Зар треба да васпитавам дете као монаха?“. Не! Не мора оно да буде монах? Само нека буде добар Хришћанин! Зашто се бојите нечега што је добро? Свакоме су потребне поуке из Писма, а нарочито деци, јер она су много више изложена лошим утицајима средине. Децу треба заштити од нечистоте. Много се бринемо за њихово школовање. Када бисмо се тако бринули и за њихово васпитно упућивање у науку Господњу! Не бисмо се тада ишчуђавали њиховој непослушности, непоштовању, бестидности. Дај Боже да се то никоме не деси, него слушајући савет Апостолов, да их подижемо у духу науке Господње. Поучавајмо их својим примером и стварајмо од малих ногу код њих навику да читају Свето Писмо… Зашто се не угледате на старе, свете мужеве и жене? Реците ми ви, мајке, сећате ли се примера Аниног? Шта је она урадила? Однела је Самуила у храм, сина јединца који је још био у повоју. Ко од вас не би желео да има онаквог сина какав је био Самуило? „То није могуће“ рећи ћете „да мој син стекне славу какву је имао Самуило“. Зашто би то било немогуће? Зато што то истински не желите и не упућујете га на Онога Који га може учинити славним. А ко је то? То је Господ.
…Само мајчина вера и труд све учине могућим. Он јој је био једино дете, није чак ни знала да ли ће имати још деце после њега, па ипак није рекла: „Сачекаћу да одрасте, нека осети сласти земаљског живота док је дете“. Ова света жена је такве помисли одагнала, јер је пред њом био само један циљ: како да од самог почетка своје срце посвети Господу. Посрамите се, мужеви, пред мудрошћу ове жене! Она предаде Самуила Господу, и у Господу остави га. Њен брак је добио много већи благослов управо због тога што је прво бринула о духовном. Први плод своје утробе посветила је Господу и због тога је добила много више деце при повратку. Самуила је видела увенчаног славом још за живота.Ако човек човеку част враћа за част, како ли тек Господ дарива?
Нашу бригу о деци, о њиховом васпитању и науци Господњој ништа не сме да замени. Учимо их од почетка истинској мудрости, и тиме ће много већу славу и богатство задобити, него када бисмо их окружили изобиљем. Ако се дете школује за неко уносно занимање, све је то ништа у односу на ону благодат коју стиче презирањем богатства. Ако искрено желиш да своје дете учиниш богатим, учи га томе. Није богат онај који жуди за благом и који га гомила, него онај који ништа не тражи. Дете треба овако васпитавати. То је највеће благо. И не трудите се да га окружите славом овог пролазног света, него га учите како да познаје истинску мудрост – тиме ће се прославити. То можете учинити без обзира на то да ли сте богати или сиромашни. То знање се не стиче од вештих учитеља, него божанским откровењем. Не брините да ли ће вам дете дуго поживети на земљи, него како ће задобити живот вечни. Да-ривајте га великим, а не малим. Учите га Божанској мудрости, а не испразном,
кићеном беседништву.. Оно што му је заиста потребно је узоран живот – а не испразни говори; благородност – а не мудровање; дела – а не речи. Ово ће му осигурати Царство и стотину Божијих благослова. Не труди се да детету језик изоштриш, но гледај да му очистиш душу. Ја не мислим да је светско знање бескорисно и непотребно. Оно само не треба да нас потпуно заокупи./…/
…Опомињем и саветујем оне који желе да ступе у брак, да се подсете речи светог Павла и да прочитају правила брачног живота која је он дао. Научите, пре свега, оно што вам он налаже у случају да вам је жена болесна, непослушна, неразумна, лажљива, склона пијанству и сваком другом пороку. Онда, имајући то у виду, поново размислите о браку. Ако вам он допушта да се од ње раздвојите због тога што је лоша и да се вежете за другу, онда уживајте у својој ослобођености од брига.
Ако вам, пак, то забрањује и приморава вас да са њом живите без обзира на све њене мане (осим кад је у питању нечистота), онда припремајте себе да поднесете све њене слабости. Пошто је то тешко и одговорно, поведите много рачуна да бисте изабрали добру, разумну и нежну супругу. Знаш да имаш само две могућности. Ако изабереш рђаву жену, мораш подносити тегобе; јер ако нећеш да је трпиш, сносиш одговорност за прељубочинство раздвајајући се од ње. Господ рече: Сваки који отпусти жену своју, осим због прељубе, наводи је да чини прељубу; и који се жени отпуштеницом; прељубу чини. Када добро испитамо закон Божији пре венчања, пажљиво ћемо изабрати себи жену која је од самог почетка добра и подобна нашим особинама. Узимајући такву жену немамо само корист од тога што се од ње нећемо раздвајати, но и због тога што ћемо је и волети онако како свети Павле заповеда. Јер када каже: Мужеви, волите своје жене, он се не задржава само на заповести, но даје меру те љубави као што и Христос заволе Цркву. А како је Христос волео Цркву, реците ми? „Себе предаде за њу“. Значи, ако и живот треба да предаш за жену, не оклевај. Ако је Господ дао себе за своју помоћницу, како ли тек ми треба да волимо своје помоћнице у невољи?
