Свети Анастасије је као врлински монах Синајске Горе у време цара Јустинијана био уздигнут на трон антиохијског патријарха. У време Јустинијановог наследника, цара Јустина, био је оклеветан и прогнан, вероватно на Синај, где је написао многа значајна дела хришћанске граматологије. Најпознатије му је дело „О правим догмама вере“ у пет томова. Питање о недостојним властодршцима је део његове преписке са папом Григоријем Двојесловом, писцем службе Пређеосвећених дарова. /прим.прев./
превела са грчког: монахиња Макарија
Питање: Свети апостол Павле тврди да су власти које владају овим светом „од Бога установљене.“[Рим., 13,1.] Да ли треба да прихватамо било којег властодршца, владара или епископа који су по Божијем допуштењу постављени у своја здања?
Одговор: Бог у Свом закону каже: „Даћу вам пастире по срцу вашем.“[Јеремија 3,1.] Из овога је очигледно да су властодршци, који су достојни власти коју носе, од Самога Бога уведени у своје звање. Други, пак, властодршци који су недостојни свога звања, уводе се у њих по Божијем допуштењу, или по Његовој светој вољи због недостојности народа над којим владају. Ево неколико поучних примера.
Када је Фока Тиранин [Флавије Фока, цар Византијски (602-610), чувен по својим бесрамниом и зверским делима.] постао цар и када је уз помоћ свог првог министра отпочео са крвопролићима, живео је у Константинопољу један монах, човек светог живота и велике синовске храбрости пред Богом. Из једноставности своје душе, он се овако молио Богу: „Господе, Господе, зашто си нам дао оваквог цара?“ Како је у многе дане понављао исто ово питање, удостојио се Божијега одговора: „Зато што нисам ногао да нађем другог, горег од овог.“
остојао је у Тивиадској области град пун безакоња. У њему је живео неки веома нечастан и покварен човек, радник на хиподрому, који је изненада дошао до неког лажног покајања, па се чак и постригао обукавши се тако у ангелску монашку схимну, али са својим безакоњима није престајао. Десило се да је у то време умро неки епископ тога града. Онда се неком светом човеку јавио Ангео Божији и рекао:“Иди у град и припреми за хиротонију у епископа некадашњег радника са хиподрома.“ Овај је учинио што му је било заповеђено. По рукоположењу, епископ – несрећни варалица, се толико погордио да је почео да верује како је он нека висока личност. Тада му се јавио Ангео Божији и рекао: „Што се гордиш несрећниче? Заиста ти кажем да ниси постао епископ зато што си достојан свештеничког чина, него зато што овом граду приличи само један такав епископ. Бољег није ни заслужио.“
Према томе, ако некада видиш некога недостојнога владара или епископа, не чуди се и не осуђуј Божији Промисао. Знај и веруј да смо предани таквим тиранима због нашег сопственог безакоња и рђавих дела.