Ето, видимо како савремени људи и пишу и размишљају и говоре о свему, само не о своме унутарњем животу: немају ни мисли ни речи самокритике (самоосуде) и самоисправљања, него само речи критике (осуде). Као никада, умножили су се и осилили пороци: умишљености, гордости, хвалисавости, властољубља, сујете и славољубља, а у вези са тим и: зависти, злурадости, непомирљиве злобе и мржње ка другима, у којима сваки појединац увек види само своје непријатеље и супарнике. Хришћанство је, пре свега, живот унутарњи, живот духовни (пажња на себе и унутарње делање).
Живот у Христу – Пази на себе
0