„Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће спасти болесника и подигнуће га Господ; и ако је грех учинио, опростиће му се.“
(Јак 5, 14-15)
ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊЕ је Света Тајна у којој се на болесника, уз помазивања његовог тела јелејем (уљем), призива благодат Божија која исцељује душевне и телесне немоћи.
Црква је ову Свету Тајну установила полазећи и од речи Господњих, упућених Његовим ученицима када их је послао на проповед: Болесне исцељујте, губаве чистите…(Мт. 10, 8). Као потврда за ово служи и прича из Јеванђеља, како су свети апостоли, када их је Господ послао на проповед, исцељивали болесне: И отиш-авши проповедаху да се покају. И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху (Мк.6,12-13).
Света Тајна Јелеосвећења се савршава над болеснима, а у појединим помесним црквама, па и у нашој, ова Света Тајна врши се у току Страсне седмице (у среду, четвртак или суботу) и над здравим особама. Пре учествовања у овој Светој Тајни, верници приступају Светој Тајни Исповести, а после ње Светој Тајни Причешћа. Ако се ради ο болеснику који је у смртној опасности, Свете Тајне врше се овим редом: Исповест, Причешће па Јелеосвећење. Тајна јелеосвећења може се понављати, јер она није „последња помаст“.
У току овог чина чита се седам одељака из Апостола, Јеванђеља и молитава, којим се призива Божија благодат на болесника, јер је Исус Христос дошао у свет да узме немоћи људске, а Св. Дух послао у свет да чланове живе Цркве исцељује својом благодаћу од њихове болести.
Свету Тајну Јелеосвећења врши сабор седморице свештеника (зато се код Руса ова Света Тајна и назива соборованије), иако може да је изврши мањи број. У вези с тим Симеон Солунски каже: „Не треба се много бринути за број, јер број није прописан од Апостола. Но, иако број није прописан, ипак се треба држати старог Предања и треба да су седам (презвитера), како је стари обичај, а у невољи и мање, најмање три… Α само један свештеник нека не врши Јелеосвећења…. Јер каже (Апостол): нека призове Црквене презвитере, а не једног презвитера…“
Дакле циљ је ове Тајне, као уосталом и свих Тајни Цркве да врати човека у његово право здравље, а то је непомућени однос са Богом, односно са телом Његовим, које је Црква. Наравно да се Црква моли и за потпуно исцељење телесне болести, али она то препушта једином Чудотворцу, Господу, Који зна дубине срца човековог и шта је најкорисније за његово спасење. „Ако Господ благоизволи биће исцељења, ако не, слава Господу за пут спасења који ми је кроз болест отворио„, отприлике је став болног покајника над којим се врши ова Тајна. Другим речима, кроз ову се Тајну пројављује однос Цркве према телесној природи човековој: телесна је природа нераздвојиви и суштински део човековог бића и Црква се Богу моли да исцели телесне недуге, али истовремено за Цркву телесно здравље није по себи циљ, већ је оно исто као и болест пут спасења и преображења за Царство Небеско.
Како користити јелеј и освештано брашно
Освештано уље и брашно употребљавати на следећи начин: Освећеном брашну додати један колограм брашна (или више, ако је више укућана), умесити га са свежом водом, додајући мало освећене водице (Богојављенске или друге) и мало (највише једну супену кашику) освећеног уља и направити погачу. Погачу испећи и када се охлади исећи на комадиће – величине коцке шећера, и оставити на чист папир, дуже времена да се добро осуше. Осушене комадиће (слични нафори) ставити у папирну кесу, и следећих, препоручљиво 40 дана, уз појачану молитву, узимати свако јутро после јутарње молитве (и нафоре, ако има) по један комадић на таште, затим гутљај-два освештане водице (ако има) па тек онда узети уобичајени доручак или др. Остатак освештаног уља може се употребити стављањем неколико капи у јело, а ако је потребно и помазивањем оболелог дела тела. Освештане намирнице се могу поделити и са другим верницима који ће их по приложеном упутству са вером и молитвом употребити.
