Ко је то богатио највећим богатством Српски народ? Да ли цареви наши, да ли краљеви, да ли владари данашњи, јучерашњи, сутрашњи? Не. Српски народ је био просјак и остао би просјак да га Свети Сава није обогатио непропадљивим богатством. Он је презрео богатство овога света, царски престо, лепоте овога света, и побегао. Осетио да све је то прах и пепео! Млада душа његова у седамнаестој години осетила шта је најважније за човека у свету. И он једнога дана са монасима светогорским побегне, напусти дом царски, државу, земљу и оде – на шта? На сиротовање, на глад, на жеђ у име Христа /…/
Свети Сава желео је и хтео – шта? Да Господ Христос царује у свакој српској души, да Господ Христос царује у свакој српској породици, да Господ Христос царује у школи, у просвети, у земљорадњи, у сваком послу српском и људском. Он хоће да Српскоме роду да душу, да у српско тело удахне душу живу, да у српску државу удахне душу, да Господ Христос буде све и сва за свако људско биће, за свако људско друштво. Он је онда пошао Српском земљом, цео живот посветио Њему (Христу): да створи Свету Србију – Свету Србију помоћу Цркве и свете школе; не школе обичне, него свете школе.
Свети Сава је хтео и желео и стварао Свету Србију. Он је најпре хтео и стварао је свету српску породицу, стварао је светог српског човека. Јер школа без Христа, шта даје? Даје маскирано дивљаштво, учено дивљаштво, учено непоштење! Света школа даје – шта? Даје Вечну Истину, Вечну Правду и школује човека за Вечни Живот. То је права школа. Свети Сава је стварао свету породицу. Шта је породица без Христа? Мрак и помрачина. Шта је држава без Христа, шта? Тиранија и насиље.
Свети Сава је утемељио немањићку Србију, Србију која је претворена у безброј храмова и светих школа. Свуда се славио Господ Христос. Пише у Житију Светога Саве да у време када је он владао српским душама, са својим светим братом краљем Стефаном Првовенчаним, свима Србина, свима људима на земљи Српској, и велможама, и обичним грађанима, и сељацима, и учитељима: свима беше један закон, вели се, Еванђелске врлине, свете Еванђелске врлине. То беше обавезан закон: и за краља, и за последњег себра, и за цара, и за сељака, за учењака и за простака. Закон свима беше, шта? Еванђеље Господа Христа! То је врховни Устав у немањићкој Светој Србији. Тај врховни закон, устав и главни закон – Еванђеље Господа Христа, то је одликовало ту Свету Србију. /…/
Плодови просвете без Бога и против Бога, какви су? Ми их видимо, сведоци смо. Први светски рат, Други светски рат – то су плодови европске просвете, то је европска култура која човека претвара у звера или у страшног среброљубца, а среброљубље је горе него зверство. Сва европска култура шта нам даје, чему нас води, чему нас учи? Што више пара, што више задовољста-ва – то је европска култура; што више уживања!…Нема спасења од тога без покајања! А европски човек неће да сазна покајање, неће да сазна грех. Погледајте наше безбожнике. Не зна за грех, не зна за Бога, не зна за ђавола. Чему идемо, коме идемо? Срљамо сви у вечну смрт, у вечни понор.
Али ми Светим Савом знамо и од њега знамо да се можемо спасти свакога греха, сваке страсти и очистити душе своје. Како? Молитвом и постом најпре. То су свеблажена уста Господа Христа изговорила када је људима објавио Своју Благу вест: да свака нечистота душе, па била то и демонска, очишћује се једино молитвом и постом[Mт. 17,21].
Данас, данас је прогнан Свети Сава из школе. Школа више није света школа. Шта је то? Шта се збива у роду Српскоме? Шта је то данас васпитање српске деце? Деца без Христа, Србин без Христа? Авај, па то је незнабоштво!
Враћамо се у доба пре Светога Саве, у доба незнабожачко, у доба идолопоклоничко, када смо поштовали и клањали се камењу, мачкама, дивљим зверовима, киповима. Да, то је школа, то је просвета која помрачује, школа која помрачином завија и помрачином испуњује душе људске. А Црква? Црква има дужност да брани свету школу, да брани Свету Цркву, да брани Свету Србију.
Да, данас сви Срби полажу испит, вечни испит. И ти и ја полажемо испит, испит светосавски! Пита тебе и мене Свети Сава: шта је вера за тебе, шта је Христос за тебе? Ако Он није за тебе Бог, ако Он за тебе није Вечна Истина, Вечна Правда, Вечни Живот, ако Његово Свето Еванђеље није за тебе Врховни Закон и Устав – ти, ти ниси мој, ти ниси Србин, ти си одрод, ти немаш српску душу! Пази како ћеш ти као родитељ светосавске породице да се поредиш са Светим Савом! А ти као родитељ, дужан си да по завету и аманету Светога Саве, од своје породице створиш свету породицу, и да као родитељ живиш светим еванђелским животом, да би децу коју си нарађао водио вечноме животу. Да не би претварали њих у глину и у леш. Света породица – то је мала Света Србија! Свака породица – мала Србија! Ако се изгуби света породица, о, изгубљена је Света Србија.
Ми, данашњи Срби, ми ћемо бити најмрачнија и најтамнија српска лица на небу и у небеском свету, ако продужимо овако како смо почели, ако одбацимо светосавски пут. /…/
А данас, данас ми Срби, авај! погазили смо Свето Еванђеље, погазили смо га својим свакодневним животом, одричемо се Господа Христа и Светога Саве. О, колико псовки само лије из српских уста за један дан у Светој Србији Светога Саве! Авај, колико грехова, колико гадова, колико лудих помисли, ружних дела! Све то, све то, ето, разара Свету Србију Светога Саве. Пази да ниси ти један од тих који разара Свету Србију, који разара, који руши, руши то једино што је вечно у роду Српскоме.
Гле, данас, данас је вечни Патријарх Свети Сава протеран из српске школе! Данас, данас је вечни Патријарх Српске Цркве протеран из многих градова Српске земље. Данас, данас гле – шта је то? То је да ми Срби данас распињемо Светога Саву. Прођеш поред Цркве па нећеш да се прекрстиш, јер те гледа не знам ко? Ти већ распињеш Светог Саву! Он горко плаче над тобом! Ти си позван данас, и питају те да напишеш да си Србин Православне вере – а ти, а ти, не смеш то да напишеш. Шта је то? Па ти си до неба поставио крст и распео на њему Светога Саву! До неба!/…/
Шта се десило са Српском земљом, са престоницом, православним Београдом? Шта се дешава са српским градовима и српским селима? Ко то има права да хули на Светога Саву, да гони Светога Саву из Српске земље? Ко, ко, ко? Где су Патријарси српски, где су српски професори ако их има, где су свештеници српски, монаси српски? Сваки нека распне себе за Христа, по сто пута себе, а не Светога Саву! Ми, бедни потомци и изроди, хоћемо да сву Свету Србију срушимо на себе, да под рушевинама њеним издахне и последњи дах, еванђелски дах српске душе!
Браћо моја, данас, ако икада данас је време покајања за српскога човека, за сваког Србина – време плача, време поста! Брани своју душу, брани њену вечност, брани њену Вечну Истину, брани њену Вечну Правду, јер себе тиме браниш, Србине брате. Да, нама данашњим Србима потребан је само један подвиг: покајање, молитва, пост, да обновимо у себи светосавског човека, да себе као живу циглу узидамо у Свету Србију. Наше је да сав живот наш буде живот по Светом Еванђељу, еда бисмо били под моћном руком Светога Саве, еда Свети Сава не би се одрекао нас, него нас примио као палу децу своју, и као такве навео да се покајемо. А не покајемо ли се, продужимо ли и даље рушити Свету Србију и све што је светосав-ско, ми, ми ћемо имати најстраш-није српске недаће у овоме свету, чудовишта, од којих ће се одвраћати свако српско лице и свака света српска душа у ономе свету.
Данас је Свети Сава. Нека умукне Српска земља, нека говори Небо. Данас, на данашњи дан име српско је најславније на небу од свих 365 дана у години, јер данас на небу Серафими и Херувими, све Небеске Силе клањају се најбољем, најсветијем и највећем Србину Светоме Сави, том Анђелу српском, том Херувиму и Серафиму српском, том Анћелу рода Српскога
Свети Саво, тим послом просвети свету Српску земљу, тим Богом просвети српску душу, тим Господом Христом просвети српског човека. Васкрсни нас из смрти, васкрсни нас из свих гробова наших, гробова који ми сами копамо себи и у које сахрањујемо себе. Васкрсни нас из мртвих као што си брата васкрсао из мртвих! Гле, заудара Српска земља од лешева, духовних лешева, од лешева српских душа!
Свети Саво, васкрсни нас из мртвих, оживи у нама еванђелску веру, запали у нама сунца неугасива, сунца светосавска, сунца Светог Првомученика Српског са именом Првомученика Стефана, ђакона Авакума! Запали буктиње свих оних који дадоше животе своје за Крст часни и Слободу златну! Све нас разбуди из смрти, све нас разбуди из гробова наших, еда бисмо и ми, данашњи Срби, васкрснувши из мртвих васкрсли из смрада безбожности и непоштења. Да бисмо служили Чудесном Господу Христу, Кога си нам ти дао, Свети оче Саво! Ти Га чувај у душама нашим. Њиме, Њиме оживљуј и украшуј Српску земљу, од сада до века! Амин!
