Сметње за достојно причешће нису само непокајани греси и страсти које нас обузимају. И опште духовно-морално стање наше душе, које се често пројављује у расејаном и лакомисленом понашању, може да не буде у складу са великим даром Божанске љубави.
Преподобни Севастијан Карагандински био је строг према онима који су без оправданих разлога каснили на службу и тражили да их исповедају и причешћују без одговарајуће припреме. Не допуштајући таквим људима да се причесте, старац им је саветовао:
– Тако можемо причешћивати само болеснике, а ви сте доброг здравља и имате на себи мноштво грехова. Зар не можете изабрати време да се припремите, очистите себе покајањем, дођете у храм на време, одслушате пажљиво правило и службу и, исповедивши се, приступите Чаши са страхом Божијим?! Приступити Чаши Светих Тајни није исто што и приступити здели чорбе или шољи чаја!
Протојереј Вјачеслав Тулупов „ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА“
/…/
“Како ћеш да се отргнеш од свакодневнице без Божанственог Причешћа, без Христа? Дошао си у храм и пропустио најважније, Свете Дарове, а то је све. Теби је остала само нафора. Ти не знаш шта је то Свети Олтар? То је нешто најдрагоценије што постоји на земљи. Царски престоли, председничке фотеље, академске катедре – имају мању вредност. Свети Престо је несагорива купина. Ту силази Христос, ту обитава Свети Дух. Око Престола стоје свети Ангели. Величанствен, страшан, призор! Често сам се плашио и да дотакнем Свети Престо. И, стојећи пред овим Чудом, ти чујеш како парохијани, уместо да учествују у доживљају необичне Тајне, они шапућу и причају празне речи. А ко врши Богослужење? Да ли сам свештеник или пак јереј заједно са народом? Зашто кажемо „служба“? Онако како свештеник стоји у олтару, исто тако је народ дужан да стоји у храму. Сконцентрисано, прибрано, потпуно се предајући Богу. Ми се већ у тим тренуцима не налазимо на земљи. „Ви који сте Херувими и који се тајно молите…“ , ми се, дакле, налазимо на небесима, пред Светом Тројицом. “Отложим попеченије…“(Одбацимо земаљске бриге..) (страсти*)…“. Сви тада постајемо свештенослужитељи…О, зашто нас Бог удостојава да то доживимо! Ако верујемо да се пред нама врши Велика Жртва, дужни смо онда да стојимо „са страхом Божијим“. Ми треба да плачемо од среће што се Сам Бог спушта и из љубави према нама приноси Себе за жртву. Ако ми у то не верујемо, зашто онда долазимо у храм? Кога обмањујемо? Они, који не долазе у храм, искренији су. “
Преподобни Порфирије Кавсокаливит